Kad, međutim, posle godinu, dve, tri, ozbiljne veze zaključimo da smo uradile sve što smo mogle, postale sve što smo mislile da zbog njega treba da postanemo i da smo zapravo izgubile tri godine ulažući ih ni u šta – onda ništa. Mi smo svakako bile ozbiljne i dale sve od sebe. Imale smo ozbiljnu vezu. To što se on zezao tri godine i nijednog momenta nije ni pomislio na ulaganje u zajedništvo, na korigovanje svog ponašanja zbog nas, a možda nas nije ni voleo, pa to je njegova stvar. Mada će verovatno i on smatrati da je veza bila ozbiljna, kad mu predočimo koliko smo vremena izgubile.
Ako prevaziđemo tih nekoliko prvih godina, pa krenemo ka onoj kritičnoj sedmoj godini, e onda će svi smatrati da je veza ozbiljna. Jer smo verovatno ozbiljno razmišljali i o braku i o deci, pokušavali da završimo školovanje i da se zaposlimo, da bismo stvorili ozbiljnu podlogu za nešto ozbiljnije.
Ah, da. Postoji ozbiljnije u odnosu na ozbiljno. A posle respektabilnog broja godina, svako očekuje da se uozbiljimo. Iz mnogih ozbiljnih razloga, ozbiljne veze znaju da propadnu i posle ozbiljnog vremena.
Što nas ne sprečava da se i posle ozbiljno dugačke ozbiljne veze ubrzo oporavimo i krenemo u neku novu vezu. Ozbiljnu od početka, jer više nemamo vremena za gubljenje.
Svaka sledeća ozbiljna veza ima ozbiljne šanse da preraste u nešto ozbiljnije.
Izvor fotografija: www.pinterest.com
