Teško nama devojkama sa ovakvim frajerima! Aplauz za one muškarce koji znaju šta žele i kako to da ostvare, ali dragi moji, vi ste prava retkost u ovo novo savremeno doba. Vama skidam kapu. Znate, nisam ja od onih kojima ste vi za sve krivi, niti pokrećem neku vrstu odmazde. Naprotiv! Kao i većina pripadnica mog pola, ja vam se, najjednostavnije rečeno, divim i obožavam vas. U vama vidim, pre svega, zaštitu i oslonac.
Ne volim kada pojedine, nazovi gospođe i gospođice, pljuju po vama. Kao da su popile sve znanje ovog sveta. Njima bih zaista predložila da svoje frustracije ostave po strani i konačno krenu da se bave činjenicama. Opipljivim i lakim za dokazivanje. E, baš zbog tih takvih, koje se hvale na sav glas da vas mogu smotati i vrteti oko malog prsta, nekada mi nije lako biti devojka, žena. I sigurna sam da će se mnoge od vas, drage moje dame, složiti sa mnom. Da, dame! Ove neženstvene pojave kojima nisu potrebna jaka leđa i nežna ruka, svrstavam u zasebnu mutantsku grupu hermafrodita, zato što duboko veruju da mogu same sebe da oplode.
Šta li misli?
Jako mi je žao što nas vi sve poistovećujete. Ali dobro, i pojedine od nas su sklone tome. Iako ste vi sa Marsa, a mi sa Venere, ipak dišemo isti vazduh. Zato ne mogu da razumem toliku razliku među nama. Isto smo i namagnetisani. I mi, kao i vi, širimo zenice i bacamo poglede kad ugledamo jedinku koja bi nam bila kompatibilna. Pa zašto onda nije tako lako, ni vama sa nama, a ni nama sa vama? Odgovor na ovo pitanje tražila sam analizirajući razgovore koje sam vodila sa vama na najrazličitije teme. I znate, zaključila sam da, koliko je meni nekada mrsko što me poredite sa nekom tamo polugolom lepoticom noći, i vi imate problem kada vas sve lepo smestimo u isti koš.
Mada, ipak vam je nešto svima zajedničko. Opirite se, ne priznajte, ali vi ste jako vizuelna bića. Da pojasnim, jako vam je bitno kako devojka izgleda. Dobro, ima i tu raznih varijacija. Očigledan primer za to su pripadnici vašeg pola koji se svrstavaju u grupu svaštara. Oni u svom zavodničkom opusu imaju celu kolekciju – od kamenjarki do doktora nauka, od elegantno popunjenih do vešalica. Za njih zaista nema loših pomija. Ne volite ni one samoproklamovane šmekere, namrštene tipove i patološke lažovčine koji se kunu da na njih gaćice same padaju. Potpuno vas kapiram! I meni je jako naporno da slušam jednu princezu kojoj bilo ko sa pišom kada kaže “Ćao”, zapravo skriveno želi da je oženi.
Živa istina!
Ali znate, nikako ne razumem to neko taktiziranje u našim međusobnim odnosima. Koliko god se trudila da dokučim, ma ne ide mi! U čemu je fora? Jedni kažu “Ma kuliraj ga/je, to uvek pali!”, drugi savetuju “Malo je/ga navuci, pa mu ga/joj zavuci!”. I kakve koristi na kraju dana od zavlačenja i natezanja? Krevet vam nije izgužvan, a od emocija nemate ni E!
Ne znam zašto lepo ne bi uprostili komunikaciju i sveli je na to da “Ćao, šta radiš?” zapravo to i znači? Nema tu neke velike filozofije, i ne krije se iza tako jednostavnog pitanja čitav mozaik mogućih značenja. Još bi bilo bolje kada bi svi to lepo shvatili i onda više ne bi postojale ni nafurane male, ni umišljeni egomanijaci. A tek ne bi dolazilo do situacija “hoće piški – neće piški”.
I na kraju, ipak i nismo toliko različiti. Kao u dečijoj igri, sami sebe zaplićemo, sami sebe uplićemo!
Izvori slika: ichliebechic.blogsport.com, rafaelsecret.blogsport.com, ionek.blogsport.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
