Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Govor je ljudski dar, privilegija, evoluciona superiornost – sposobnost verbalizacije nas razlikuje od životinja. Svi se služimo rečima, a koliko zapravo umemo da govorimo, da razgovaramo i komuniciramo?

View this post on Instagram

“Here’s the truth: friendships and platonic relationships are often the deepest and most profound love stories, but they are often discussed as if they are ancillary, “bonus” relationships to the truly important ones. Friendships outlast jobs, parents, husbands, wives, boyfriends, girlfriends, lovers, and sometimes children…it’s possible to transcend the limits of your skin in a friendship…This kind of friendship is not a frivolous connection, a supplementary relationship to the ones we’re taught and told are primary – spouses, children, parents. It is love…Support, salvation, transformation, life: this is what they give to one another when they are true friends, soul friends, meant to be."

A post shared by 🦋 (@independentlovers) on

Pričanje se izjednačava sa komunikacijom, ali to nije isto – sva živa bića komuniciraju, raznim signalima, govorom tela, zvucima, pogledima. Naravno, i ljudi komuniciraju na mnogo načina, koji su često zapostavljeni, jer nam je govor primaran.

Ali to što umemo da govorimo, ne znači i da umemo da se izrazimo i učinimo da nas drugi razumeju, ili da nam obezbedi pažnju. Ima ljudi koji zahtevaju punu pažnju dok pokušavaju da “dođu na stvar” i treba im puno vremena da preko raznih digresija i smernica, najzad poentiraju – oni pričaju sporo i treba im mnogo vremena da zaokruže svoj iskaz, nisu u stanju da pređu direktno na stvar, da skrate priču i budu sažeti i neposredni. Ima i onih koji ne gube vreme – precizni su, traže ono što žele, postavljaju direktna pitanja i nemaju strpljenja za one koji okolišaju. Ima i onih koji nikako ne uspevaju da kažu ono što pokušavaju, neprestano pričaju kao da imaju nešto strašno važno da kažu, a kad ih slušate nastojeći da shvatite smisao, shvatate da oni samo brbljaju. Govore da bi slušali zvuk svog glasa i nastupaju kao da pričaju nešto vrlo zabavno i važno, dok zapravo kradu vašu pažnju, vreme i energiju, pričajući nešto površno, nebitno i dosadno.

Editors choice