Počev od naprsle činije, koja vam je omiljena iz nekog sentimentalnog razloga, i pocepane pidžame koja je najudobnija na svetu, preko predrasuda i sputavajućih uverenja, do odnosa koji je odavno postao toksičan – kako da to jednostavno odbacite? Pa, nije jednostavno, ali je moguće.
Potrebna vam je sva hrabrost koju imate. Počnite od činije.
A onda lagano usvajajte naviku odbacivanja nepotrebnog, na dnevnom nivou. Ne, neće vam trebati ta tegla od krastavčića, osim ako sami pravite turšiju. A ako svake godine razmišljate o tome da napravite turšiju, pa to ipak ne uradite – odbacite tu ideju, da ćete postati bolja osoba, ako budete bolja i ekonomičnija domaćica. Odbacite tu pobedu koju nikada niste ostvarili i koja vam služi samo da kinjite sebe, da negujete osećanje krivice, ili da se držite nekog potencijala, koji nikada nećete ostvariti. Rešite da ćete uvek kupovati prokletu turšiju, a ako jednog dana poludite i krenete stvarno da kiselite povrće, tada vas neće biti briga za sve one tegle koje ste pobacali, naći ćete one koje vam budu potrebne tog trenutka kada vam budu potrebne.
A onda primenite taj nemilosrdan princip na svaki glupi, sputavajući i ograničavajući obrazac, kojim kinjite sebe već vekovima.
Sve što vas drži zaglavljene u situaciji u kojoj ne želite da budete, sve što vas sprečava da idete tamo kuda želite, svakog ko vam govori da vi to ne možete i da niste sposobni, da vam je potreban jer vas niko drugi neće, bacite u đubre. A onda bacite đubre.
