Zamislite svet bez muzike, bar na trenutak. Da li vas jeza prolazi dužinom tela, pri samoj pomisli na to? Tišina, utisak kao da je sve za trenutak stalo. Ni slučajno se to ne sme dogoditi – ni vama, ni bilo kome, jer život bez muzike nije ništa, samo velika praznina. Kada ujutru ustanete i pritom je vikend, planirate da popijete prvu jutarnju kaficu i prvo što uradite jeste da uključite muziku – na radiju, računaru ili na TV-u. Opuštate se uz divne note muzike po vašem izboru i započinje vaš divan dan. Da li je tmuran, kišovit, vetrovit ili snežan – život vam odjednom postaje bezbrižan. Isključite se na tih par sati iz realnosti koja vas okružuje, maštajte, planirajte, sanjajte, to vam sve muzika u datom momentu radi. Da li ste u sobi, kadi, nije važno – važan je osećaj prepuštanja nečemu tako magičnom kao što je muzika, jer uz vašu omiljenu pesmu – svaki dan jeste sunčan dan.
Sunčan dan
Kada pogledate ljude koji vas okružuju, da li su to prijatelji, poznanici, kolege sa posla – sve su to obični ljudi koji takođe slušaju muziku. Nit koja vas sve spaja, ali i razdvaja, kako neki kažu. Neko voli da sluša rock, neko punk, dok neko voli da sluša narodnu muziku, pa da li je to dovoljan razlog da nas opredeljuje kao ljude? Složićete se da su to samo banalni stereotipi koji su se godinama negovali, iz nekog neobjašnjivog razloga. Ljudi koji slušaju rock su posebna vrsta koja se razume u kvalitet muzike, imaju istančan ukus i ne mogu razumeti ljude koji slušaju narodnjake. Kakva glupost! Klasici su prefinjenog ukusa, stoga podištavaju one koji ne slušaju i ne preferiraju klasičnu muziku – još jedna glupost. I da ne izostavim heavy metal ili gotic ljude, koji izgledaju, za neke – sablasno kada ih vide na ulici, neko ih naziva raznim pogrdnim imenima, samo zato što imaju drugačiji stil odevanja ili drugačiji vid doživljaja umetnosti. Ono što jeste bitno i jedino važno zaista, jeste to da nije važno koju muziku slušate, ona vas ne opisuje, ne čini manje čovekom od drugoga ili vas čini bitnijim od nekoga ko sluša narodnu ili punk, dok vi slušate klasiku. Kada se nađete na nekom skupu, sastanku, seminaru, kada se uveče nakon napornog dana popije – svi ćete se veseliti uz istu muziku, na isti način, zajedno uživati, tada će se barijere zaboraviti i vi ćete svi biti jedno. Dakle, muziku i ljude ne treba deliti na prefinjene i sablasne vampire ili masnikosiće ili šundaće, već prosto sebe pronaći. Muzika neće odrediti to što jeste, već vi sami – ne zaboravite, ma gde i sa kim bili.
Muzika - lek za ranjenu dušu
Mnogo puta, posle kobnih trenutaka u životu, muzika vas vraća u život. Balade, poezija, tekstovi vaših omiljenih pesama – sve zajedno čini vaš lek za dušu. Ukoliko niste do sada razmišljali u tom pravcu, šta je to što bi vam moglo pomoći da se povratite u bezbrižnost, eto jednog neobaveznog saveta. Ne morate se razumeti u muziku i umetnost, da biste u njoj uživali, da biste je sami stvarali. Kažu da su najlepši stihovi naših poznatih pesnika stvarani u depresivnim fazama, stanjima bespomoćnosti. Kako god doživljavali muziku, jedno jeste neverovatno – da se ti zvukovi koji diraju vašu ranjenu dušu, ne mogu opisati. U svakom ružnom momentu u životu ima i onih ružičastih tonova, ma koliko vam se sve crno činilo, ali muzika jeste tu, da vas podseti da treba osećati život – punim plućima, živeti ga istinski, bez predrasuda i reciprociteta. Život je jedan, padova mnogo, uzdizanja malo, pesama lekovitih bezbroj – iskoristite momenat uživanja, zalečite dušu.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
