Stvaralački proces zahteva određene navike – kondicioni trening. U slučaju nepripremljenosti dolazi do upala mišića, kao što su blokade, strah i iscrpljenost. Kako ostati kreativan? Naš trener je iskusni baletski koreograf, Tvajla Tarp.
Tvajla Tarp (Twyla Tharp) je jedan od najistaknutijih američkih koreografa. U toku svoje impresivne četrdesetogodišnje karijere radila je za pozorište, film i televiziju u Njujorku, Parizu i Londonu; dobitnica je prestižnih priznanja poput Tony i Emmy nagrada, i od 1993. je član Američke akademije nauka i umetnosti. U svojoj knjizi naziva „Kreativna navika“ (“The Creative Habit”) savetuje čitaoce kako da svesno uključe kreativnost u svoj svakodnevni život uz pomoć određenih navika. Bez obzira da li ste umetnik, poslovni čovek ili samo osoba koja želi da potpunije iskoristi svoje potencijale, ova knjiga predlaže kako da se izborite sa idejom u nastajanju, nalaženjem “kičme” rada, suočavanjem sa slepim ulicama inspiracije i pokretanjem produktivnog naboja. Od 32 vežbe koje su predstavljene u knjizi, izdvajamo četiri vežbe koje se bave inicijalnom fazom stvaranja i večitim pitanjem – kako biti spreman za početak?
Šta je tvoja “olovka”?
U svom eseju “Why Write?” pisac Pol Oster (Paul Auster) objašnjava svoju kreativnu naviku. Naime, jednog dana kada je bio dete, otišao je da gleda bejzbol utakmicu. Na izlazu je ugledao svog omiljenog igrača i prišao mu da zatraži autogram. Njegov ljubimac mu se ljubazno nasmešio i zamolio za olovku. Međutim, Pol nije imao olovku kod sebe. Niti iko od članova porodice sa kojima je bio. Razočaran, ostao je bez autograma. Od tog dana, olovka je uvek uz njega, gde god da krene.
Kada stalno nosiš olovku u džepu, u nekom momentu ti padne na pamet da je koristiš – kaže da je tako postao pisac.
Šta je tvoja “olovka”? Odredi neki objekat koji će ti pomoći da svakodnevno kanališeš svoju inspiraciju. Neka bude uvek uz tebe.
To može biti i neki entitet, neka samo tvoja intimna igra. Tvajla navodi primer jednog svog prijatelja koji je pisac i koji se nikada ne vraća iz šetnje “bez jednog lica”. Dok ide ulicama Nju Jorka, posmatra ljude i izabere jedno upečatljivo lice koje „ponese kući“. Kada stigne kući, opiše ga, dovodi u vezu sa nekim unutrašnjim karakteristikama, izmisli mu biografiju, događaj iz detinjstva, dijalog. I tako se grade priče i romani. Poput one scene između Vudi Alena (Woody Allen) i Dajen Kiton (Diane Keaton) u filmu Annie Hall, kada gledaju prolaznike i zamišljaju njihove priče, pa se između ostalih pojavi i winner of the Truman Capote look-alike contest.
Kompozitor Igor Stravinski (Igor Stravinsky) je svakog dana kada sedne za klavir svirao Bahove fuge, da zagreje svoju inspiraciju i prste. Bahove fuge su bile njegova “olovka”.
Nauči da se nosiš sa samoćom
Već ste sigurno čuli da usamljenost i samoća nisu ista stvar. Da li možete da sedite sami u tišini sa svojim mislima? To je vrlo važan preduslov za koncentraciju. Upravo suprotno od meditacije, koja teži oslobađanju od misli, cilj toga što sedite sami u tišini neko vreme jeste da osluškujete misli koje proizilaze ni iz čega određenog, da se na njih koncentrišete i da istražujete kuda vas vode. Probajte da se posvetite ovoj vežbi svaki dan – počnite sa pet minuta, i povećavajte vreme dok ne budete bili u stanju da bez anksioznosti u samoći sa svojim mislima provedete 15 minuta. Misli će se pretvarati u ciljeve. A kada čovek ima jasne ciljeve, nije ni usamljen ni sam.
Suoči se sa svojim strahovima
Evo kako se Tvajla suočava sa svojim najvećim strahovima:
Ljudi će mi se smejati. – Neće ti se smejati oni koji te poštuju i koji se nisu smejali ni do sad.
Neko je to već uradio. – Sve je već urađeno i ništa nije stvarno originalno. Ni Homer ni Šekspir, a posebno ne ti.
Nemam zapravo šta da kažem. – Svi imaju nešto da kažu, a i bez panike na početku, jer neko koga poštujem će biti zadužen za praćenje kvaliteta rezultata tokom rada.
Povrediću nekoga do koga mi je stalo. – Ovo je moj najveći strah zato što se reakcije drugih teško mogu u potpunosti predvideti. Jedino što mogu da uradim jeste da ponovim sebi da sam dobra osoba sa dobrim namerama, oslušnem aplauz u svojoj glavi i hrabro krenem napred.
Neće ispasti onako kako ja to zamišljam u svojoj glavi. – “Bolje nesavršeni toranj u Firenci, nego katedrala u oblacima”, kako se izrazio italijanski arhitekta Leon Batista Alberti (Leon Battista Alberti) iz 15. veka.
Šta su vaši najveći strahovi kada tek počinjete sa radom na novom projektu? Napravite listu i razgovarajte sa sobom.
Jedna nedelja bez…
…ogledala:
Probajte da izdržite jednu nedelju bez ogledala. Počećete da obraćate više pažnje na druge stvari, druge ljude i svoj unutrašnji svet. A kada eksperimentalna nedelja prođe, to je prilika da se upoznate sa svojim vizualnim identitetom sa jedne potpuno sveže pozicije buđenja.
…sata:
Kada smo jako zauzeti, čini nam se da je premalo vremena, što izaziva stres. Kada smo dokoni, vreme kao da je stalo, što opet rezultuje nervozom. Jedna nedelja bez sata, ukoliko to možete da priuštite, odmoriće vas i poštedeti distrakcija i griže savesti oko neuspelih multitaskinga.
…novina i televizije:
Jedna nedelja bez novina i televizije je blagotvorna, ali se ne preporučuje dugotrajno konzumiranje jer postoji opasnost da preraste u otuđujuću krajnost. Možda ste to već nekad probali. Zamislite da ste na nekom egzotičnom ostrvu. Šta imate da izgubite? Ili, još važnije, šta ćete time dobiti?
Nemojte se bojati beline praznog platna, novog Word dokumenta, papira, prazne sobe, nemih žica instrumenta – početka projekta. Negujte svoje kreativne navike.
Anja Šišarica je radoznala. Tokom doktorskih studija u Londonu njena tema istraživanja je kreativnost, i poslovno i privatno. Živi svuda po malo, ali nekako uvek na kraju završi u Novom Sadu. Voli pristojne ljude i još previše toga.
