Teško je kontrolisati misli i osećanja i preusmeriti njihov tok, kad krene da vas steže anksioznost, koja je obično praćena i fizičkim osećajem pritiska u grudima, lupanjem srca i svim elementima panike. Ali, moguće je proširiti perspektivu i uvežbati da posmatrate stvari iz drugačijeg ugla, kada vam teskoba sužava svest i gura je u mračan tunel. Evo nekih koraka koji mogu da vam pomognu u kontroli anksioznosti.
Budite svesni šta vam se dešava i nemojte pokušavati da se borite protiv mračnih misli. Samo ih pustite da protiču i posmatrajte ih. To kako se osećate i šta vam sve pada na pamet kada vas nalet anksioznosti preplavi, to niste vi. To je proizvod uma i nije realan. Dakle, posmatrajte svoje misli i osećanja kao da gledate film – napet i neprijatan, ali ipak samo film, u kome je sve režirano i odglumljeno. Zadržite u sebi svest o tome da prisustvujete projekciji svog uma i da ne možete da napustite salu i ne gledate film, jer ste vi sala i projekcija se odigrava u vama, ali ne poistovećujte se sa njom. Ako pokušavate da se borite sa tim mislima i osećanjima, njihov intenzitet će vas uvući i zaboravićete da je to samo ružan film.
Produbite i održavajte poziciju posmatrača. Kada zauzmete distancu (vi ste nevoljni gledalac filma koji vam se ne sviđa i zastrašuje vas), pronađite u tom položaju slobodu paralelnog toka misli. Dok jedan deo vas gleda film, drugi deo vas može da posmatra vas kako gledate film. Kao da je to neka druga osoba. Posmatrajte tu osobu i pitajte se šta biste joj rekli i posavetovali u tom trenutku. Šta biste osećali prema toj osobi? Sažaljenje, empatiju, ljutnju? Pokušajte da pronađete tačku oslonca u poverenju – to je osoba koja je već prolazila kroz takve situacije i naći će snage da se izbori i ovaj put. Pokušajte da vidite tu osobu (sebe) kao nekoga ko se bori sa iskušenjem i ko ima kapaciteta da se izbori. Vidite njenu hrabrost i istrajnost (uprkos strahovima i teskobi) i ukažite joj poštovanje i divljenje. To značajno menja perspektivu.
