Držite se činjenica. Prisetite se prethodnih situacija u kojima su vas preplavljivale mračni misli i neprijatna osećanja. Da li se ostvarilo nešto od onog od čega ste strahovali? Kako ste se osećali kasnije, kada je anksioznost popustila i kad vam se razbistrilo u glavi? Verovatno se ni sada neće desiti ništa od onog od čega strahujete i to što osećate i mislite, samo je magla u vašoj glavi. Sačekajte da se podigne, da biste mogli jasno da razmišljate i da budete objektivni, jer činjenica je da to možete.
Ne pokušavajte da stupite u neku akciju i ne donosite odluke kada ste pod “napadom” anksioznosti. Ponekad ćete imati snažan poriv da bežite – hemija u vama to radi, osećate strah i organizam uspostavlja hemiju za situacije “napadni ili beži”. Nemojte činiti ništa. Slušajte srce kako vam lupa, dišite, brojte – najbolje je da praktikujete neku tehniku disanja u kojoj brojite udahe, zadržavanje daha i izdahe. Tako ćete pažnu svog uma preusmeriti na disanje a svest o procesu koji se inače odvija nesvesno i spontano, podstiče budnost svesti i za druge procese koji se u vama odvijaju “ispod radara”, podsvesno.
U tunelu ste, ali svaki tunel ima dva kraja – na jednom ste ušli, a na drugom ćete izađi i ugledaćete ono čuveno svetlo na kraju tunela. Hoćete, sigurno, takav je mehanizam anksioznosti. Ona vas drži u svom stisku i kada popusti, izašli ste. Dakle, krećite se kada osetite da možete. Dok ste pod nabojem, ne činite ništa, mirujte, posmatrajte sebe, dišite, primenjujte promenu perspektive. Kad god vas anksioznost uvuče, trgnite se, pa ponovo deo pažnje usmerite na menjanje perspektive, posmatranje i disanje. To je borba strpljenja i istrajnosti, a vi ste veteran i uspećete.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
