Deseti čas plesa. Ne pitajte me kog. Ni sama više ne znam. Naučila sam poneki korak od svakog, pa ću valjda umeti i ja da sklepam neku igru po svom nahođenju.
Niko mi ne kaže: “Hvala, niste talentovani. Ne posedujete odgovarajuće mogućnosti.” Nešto nije u redu sa njima? Ili sa mnom?
Zvrrrrrrr, tana nana nana na… Alarm na telefonu obavi svoj jutarnji ritual i trebalo bi da se probudim. Pružila sam ruku i ugasila jutarnju izvedbu. Da nisam ovakva kakva sam odležala bih još deset puta po pet minuta. Međutim, grize me savest. Znam da ćete reći da sam verovatno poludela. Slobodno, ne ljutim se.
Šta ću, grize me savest
Ne pijem kafu i ne pušim, pa mi te zanimljivosti ne oduzimaju dragoceno vreme.
Dakle, budna sam.
Da li sam?
Teoretski jesam. Opet sam ga sanjala. Snovi su to, pa ne utičemo na njih. Kažu da je ono što sanjamo ishod naše podsvesti, naših želja ili onog što nas muči.
Hm… Zašto je mene noćas namučio onaj “ples”?
U autobusu pokušavam da odgonetnem zagonetku. Ljudi se normalno ponašaju, bdiju mi nad glavom kao i svakog jutra, čavrljaju o uobičajenim temama, a ja ne znam ni šta sam sanjala. U redu. Skoncentrisaću se.
Zovite me Izgubljena. Gospođica, gospođica Izgubljena. Ok, znam ko sam. Haj’mo dalje. Zaposlena sam u advokatskoj kancelariji i posao mi ne ide loše, moram priznati. Porodica je sasvim dobro, svi su na okupu, niko ne fali, nikog još uvek ne dodajem i nemam nikog “na putu”.
A ljubav?
Imam njega. Zvaćemo ga gospodin NeBašSavršeni. Zvaćemo ga tako, jer smatram da gospodin SasvimSavršeni ne postoji. Ubeđena sam. On je moj i ničiji, volim ga i pustila sam ga u svoj život. Oboje imamo po 28 godina. Kažu rođaci – Vreme vam je!
Nije nam vreme. Nisam zainteresovana.
Klik. Setila sam se. Lampica je proradila.
Sinoć sam zaprošena. Muk. I to traje.
Da li sam ja to rekla NE? Verovatno me ta istina muči. Nemojte me pitati zašto, ni kako, ni da li sam normalna. To će me pitati moji najbliži i za tu predstavu se moram posebno pripremiti. Verujem da ne biste voleli da odgledate ni čin. U sebi priželjkujem da mi kažu da je sve ovo španska serija i da mi je npr. polubrat. Uf, surovo.
To je bio samo san
Zavesa je spuštena.
Savest me ne grize. To sam ja. Gospodin NeBašSavršeni me sigurno više neće pozvati. A znao je da sam karijerista i da me brak ne interesuje. Ima li takvih među vama? Slobodno se izjasnite, nije to nikakva bolest.
Sada znam. Ja savršeno plešem i neću da sklepavam nikakve korake. Umem i plesaću na svoj način. Sutra obavezno odlazim u neku plesnu školu. Primiće me, znam.
Mina Stamenković je Pikolo dama, novembarsko dete sa širokim osmehom. Pored porodice i prijatelja, jednako obožava fotografiju, Rusiju i čokoladu. Nije bomba i neće eksplodirati, ali: “Otrov se čuva u malim bočicama.”
