Nije li čudesno što čovek ima mesto u beskrajnom kosmosu? Svoju planetu, svoje snove, svoj vek? A možda i svoju životnu svrhu ako uspe da je razazna i duhovni mir, ako prihvati zakonitosti svog postojanja, ako pomiri materijalno i duhovno, ako se isceli i integriše unutar sebe i ako koristi sve dobrobiti svog zemaljskog života…
Nije li neverovatno da se toliko borimo sami protiv sebe i protiv svih ostalih, da sukob, strah i bol diktiraju meru ljudskosti i da pomeramo svoje granice tek kad dotaknemo dno, da se osvešćujemo tek kad se uplašimo da ćemo izgubiti razum i da slobodu izbora koristimo kao sekiru, umesto da je shvatimo kao instrument koji rezonira u skladu sa kosmičkim zakonima i vodi nas putem ličnog i duhovnog razvoja.
Sloboda izbora
Čovečanstvo je davno napravilo taj izbor, opisan u mnogim legendama i mitovima, kao što je onaj o izgonu iz raja. Ljudi su želeli da postanu kreatori i stvaraoci i poverovali su da im vođstvo bogova u tome više nije potrebno, da sami mogu da budu bogovi. Odabrali su ego, umesto duhovnosti i mi živimo sve posledice tog izbora.
Ako pogledamo iz još šire perspektive i uzmemo u obzir inkarnaciju u najopštijim crtama, to nisu „oni“ tamo neki koji su odlučivali u naše ime, to smi i dalje mi – a mi i dalje možemo da biramo. Svaki pojedinac svakog dana pravi taj izbor za sebe, bira između ega i duhovnosti, između straha i ljubavi, između borbe i prihvatanja. U tome je sva odgovornost i sav teret, sva sloboda koju imamo i sva nesreća koja proističe iz uporne egocentričnosti.
Zakon uzroka i posledice
Ono što se događa, što je vidljivo kao simptom, uvek ima svoj uzrok. Posledice naših izbora – iako smo te izbore načinili nesvesno – nisu božija kazna za neki naš ili praroditeljski greh, nisu prokletstvo bačeno na nas nedužne, nego materijalizacija onoga što postoji u nama.
Jedino što možemo da učinimo jeste da shvatimo kako zakon uzroka i posledice funkcioniše i kako možemo da ga primenimo za sopstvenu dobrobit. Možemo da budimo svoju svest i da spoznajemo uzroke u nama, koji nam svojim posledicama zagorčavaju život. Mnoge stvari se odvijaju bez naše svesti o njima, ali to ne znači da se odvijaju i bez našeg pristanka – čim nam se nešto dešava, znači da smo sarađivali sa tim dešavanjem i omogućili ga.
