Divlje dete sedamdesetih već pune tri decenije pleni glasom, ogromnom kovrdžavom kosom i ljupkošću na sceni. Slavna kraljica fanka, “mala Areta Frenklin” (Aretha Franklin), dobitnica osam nagrada Gremi, žena zbog čijeg vam božanstvenog glasa osmeh ne silazi sa lica – Čaka Kan (Chaka Khan).
Diva je rođena 23. marta 1953. godine pod imenom Ivet Mari Stivens (Yvette Marie Stevens), a pseudonim Čaka stekla je još na početku karijere. Inače, Čaka na mnogim afričkim jezicima znači “vatra”, što takođe može biti i jedna od primisli na ovu odličnu fankerku.
Kao dete pevala je u crkvenom horu, ali poznavala je i džez, pa joj je u to vreme najveći uzor predstavljala Bili Holidej (Billie Holiday). Ozbiljnu muzičku karijeru započela je u vreme kada je na scenu stupio disko. Menjala je bendove, dok se konačno nije skrasila sa članovima grupe Rufus. Sedamdesetih objavljuju nekoliko albuma, jedan u saradnji sa Stivijem Vonderom (Stivie Wonder), doživljavaju neverovatnu slavu i stižu u vrhove top-lista. Zajedno sa slavom, Čaka dolazi u dodir sa narkoticima, te dobija nadimak divlje dete sedamdesetih. Veliki hitovi iz tog perioda jesu: “Tell Me Something Good”, “Feel Good”, “Sweet Thing”, “Ain’t Nobody”…
Početkom osamdesetih godina uplovljava u solo vode albumom “Chaka Khan” i hit pesmom “I’m Every Woman”. Sarađuje sa mnogim slavnim muzičarima, kao što su Prins (Prince), Stivi Vonder, Rej Čarls (Ray Charles), Kvinsi Džons (Quincey Jones), Džordž Benson (George Benson) i Fredi Habard (Freddie Hubbard). Karijera joj ide uzlaznom putanjom, snima velike hitove, osvaja Gremije, očarava sve, i tako do početka devedesetih godina, kada se sa porodicom seli iz Njujorka u London.
Sa tri braka iza sebe, može se reći da u ljubavi nije imala naročito sreće. Već sa 18 godina napustila je roditeljsku kuću i udala se za Kana (Hassan Khan), mladog basistu čije prezime nosi i dan-danas. Bila je udata drugi put kratko tokom sedamdesetih, a sredinom osamdesetih zabavljala se sa učiteljem svoje dece. Ima ćerku Milini (Milini) i sina Demijana (Damien Holland). Bez obzira na sve što se dešavalo u njenom životu, oduvek je bila bliska sa porodicom, naročito sa sestrom Ivon (Yvonne Stevens), koja je u svemu prati odmalena. Suočivši se sa velikim porodičnim problemima posle više od dvadeset godina uzimanja narkotika i alkohola, prijavljuje se na rehabilitaciju i oslobađa zavisnosti.
Snimila je muziku za filmove i serije, poput “Dnevnik Bridžit Džons” (Bridget Jones’s Diary), “Vesele sedamdesete” (That ‘70s Show), “Doktor Dulitl” (Doctor Dolittle)… Oprobala se i u glumi, pojavljujući se u velikom broju televizijskih komedija od kraja osamdesetih godina. Nastupala je u mjuziklu “Mama, želim da pevam!” (Mama, I Want to Sing!) u ulozi sestre Keri, a pojavila se i u nekoliko filmova i serija, uključujući “Braću Bluz” (The Blues Brothers, 1980) i “Malkolm i Edi” (Malcolm&Eddie, 1999). U maju 2011. godine dobila je zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu.
Razuzdani tinejdžerski period, borbe sa drogom, kao i uspon do slave, opisala je u autobiografiji “Čaka! Kroz vatru”, otkrivši da je jedino muzika bilo to što ju je držalo jednom nogom na zemlji, da ne potone potpuno u okrilje droge.
Slavu je iskoristila i za pokretanje humanitarne organizacije The Chaka Khan Foundation, koja pruža pomoć zlostavljanoj deci, autističnoj deci, kao i zavisnicima od narkotika. Poruke su jasne, baš kao što piše i na sajtu fondacije: “Shvatam da ne mogu promeniti svet, ali mogu doprineti društvu. Ako napustim ovaj svet znajući da sam pomogla jednoj ženi da prekine lanac zavisnosti i zlostavljanja, ili da je jedno dete dovoljno verovalo da će dobiti obrazovanje koje zaslužuje, onda mogu počivati u miru.”
Osvojila je nagradu za životno delo, a 2007. objavljuje novi album na kom je okupila velikane muzičke scene: Meri Džej Blajdž (Mary J. Blige), Prinsa, Karli Sajmon (Carly Simon), Majkla Mekdonalda (Michael McDonald), Tonija Mejdena (Tony Maiden) i Marvina Geja (Marvin Gaye). Na životnom putu eksperimentisala je sa mnogim muzičkim stilovima, ali je ostala verna fanku i džezu, stvarajući čitav niz pevača koji su se ugledali na njen zvuk. Godine 2004. izdaje album džez standarda sa Londonskim simfonijskim orkestrom, pod nazivom “ClassiKhan”, koji je proglašen za veoma elegantan i ambiciozan.
Čaka je ime koje već mnogo godina na muzičkoj sceni važi za vrsnog muzičara, iako svojim čarobnim glasom nije doživela slavu drugih, kao što su Tina Tarner (Tina Turner) i Peti Label (Patti LaBelle).
Lola Radosavljević – bavi se jezikom, književnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide kroz život, čuva večito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom “Dok drugi objašnjavaju život, ti mahni rukom i odživi ga!”