Histerija kao dijagnoza postoji oko 4.000 godina. Reč potiče iz perioda antičke Grčke – hysteria, što znači materica. Ova dijagnoza je davana sve do 1950-ih za gotovo sve šta nije bilo u redu sa ženom. U istoriji medicine je prilično dugo važilo verovanje da materica luta po telu žene, kao životinja koja je željna semena. Kako bi plovila po čitavom telu, tako bi izazivala razne probleme u životu žene.
Tako da – ako kašljete – materica mora da je stigla do pluća; boli vas stomak – to je zato što materica udara u creva. Pravljeno je toliko gorkih napitaka, krema, pročišćivača i raznih hemikalija sa namenom da se materica vrati na svoje mesto.
View this post on Instagram
U medicinskim spisima je spominjana čak i “genitalna masaža” – koja je bila lek za histeriju, a masažu je izvodio dokor ili medicinska sestra. No, znalo se šta je pravi lek za lutajuću matericu – trudnoća, samo ona može da je vrati na pravo mesto. A pre trudnoće, naravno brak. Materica je izazivala nevolje u zdravlju žena, a žena se lečila trudnoćom.
Verovalo se da histerija, koja je bila poznata i kao neurastenija, nastaje zbog loših navika – kao što su čitanje romana sa erotskim scenama – što je izazivalo bujnu maštu kod žena, teralo ih da masturbiraju, izazivalo homoseksualnost, činilo ih zavodljivim, iracionalnim. Ukratko, nisu se ponašale onako kako treba da se ponaša jedna prava dama. To je bilo dovoljno da dobijete dijagnozu histerije. Za lečenje histerije se, pored genitalne masaže, radila i procedura uklanjanja klitorisa.
Dijagnoza histerije je bila popularna nekoliko milenijuma, ali svoj vrhunac je doživela u viktorijanskom dobu, baš slučajno onda kada su žene počele da traže svoje pravo na obrazovanje i mogućnost da pohađaju fakultet. Otišlo je čak i dotle da su postojali doktori koji su se specijalizovali u lečenju histerije.
View this post on Instagram
Kada je žena pokazivala ambiciju ili buntovništvo – to je sigurno bilo zato što se njena materica nije nalazila tamo gde treba, a žena nije radila ono šta treba – da rađa. Ovo je odličan primer kako su se bolesti kroz istoriju koristile da bi se kontrolisala određena grupa ljudi. Drugi primer je da se šezdesedih i sedamdesetih godina prošlog veka šizofrenija koristila kao bolest od koje su isključivo oboljevali crnci.
Sigmund Freud je, takođe, koristio histeriju kako bi objasnio funkcionisanje organizma i mentalnog zdravlja. On je tvrdio da od histerije oboljevaju žene koje su kao devojčice bile seksualno zlostavljane. Zato je koristio hipnozu da bi ženama rešio traume iz detinjstva. Kasnije je promenio svoju tvrdnju i zamenio je sa novom tezom – da histerija nastaje zbog potisnutih dečjih fantazija. On je bio prvi psihijatar koji je histeriju počeo da pripisuje muškarcima, zapravo, sam sebi je dijagnostikovao histeriju.
Da li histerija danas postoji kao bolest? Kada kažemo da je neko histeričan, onda to znači da ta osoba ima nekontrolisane emocije, tantrume, ponašanja koja odskaču od njenog karaktera. Kako je medicina na zapadu počela da se razvija, histeriju su zamenili mentalni poremećaji kao što je anksioznost. To se desilo tek pedesetih godina prošlog veka. Od kada je počela da se koristi ovakva vrsta dijagnostikovanja, dijagnoza histerije je opala za gotovo dve trećine, a 1980. godine histerija je zvanično prestala da bude dijagnoza u SAD, a potom i u čitavom svetu.
Izvor: lithub.com
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Jovana Petković
