Veza podrazumeva mnogo odricanja, davanja, ustupaka. Veza znači da mnogo puta moramo želje podrediti onoj drugoj strani… i da dragoceno vreme, koje danas cenimo više nego ikad, ustupimo nekom drugom. Kad ste zaljubljeni, kad nekog volite celim svojim bićem, to ne bi trebalo da je problem, već zadovoljstvo.
Ali danas najviše volimo – sebe. Veze su postale smaranje i često izgledaju kao obaveza.
Nemoj da me smaraš sada, u frci sam! – reče on. –U kakvoj frci, bre, nisi me zvao ni juče, ni danas, htela sam… –Alo, kažem ti da stvarno imam mnogo obaveza, umoran sam, ne znam gde mi je glava. Zvaću te, ok? Ljubim… I tako on ostade kod kuće da gleda film i bleji na Facebook-u… prvi put, drugi put… treći put i veza je prekinuta. Takvih priča u mojoj okolini ima i previše.
Postali smo sebični i bezosećajni. I sve češće odlučujemo da zadovoljimo samo onaj iskonski poriv – požudu, protiv koje niko ne može.
Brže je, lakše i jednostavnije. Nema pravdanja, nema obaveza. Nema zajedničkog vremena osim tih sat-dva, povremeno, kad nas spoje iste namere i isti cilj. A onda opet svako na svoju stranu, u svoj život, sa prijateljima, sa porodicom, sa hobijima. Lepo nam je, znamo zašto se viđamo, znamo da uživamo u tome, a svakom ostaje dovoljno slobode sa strane… A ne znači da, ako se dobro krešemo, nećemo izaći ponekad u grad, popiti kafu, možda podeliti i neku tajnu… Možda će tu pasti i neki poklon, pa neka romantična večerica… možda nam se i roditelji upoznaju. Čekaj, opet zađosmo u vezu.
Da li je strast dovoljna bez ljubavi?
A veza, rekli smo, znači i stres. Malo kres, malo stres, pa onda opet stres i tako dok sve ne postane rutina i navika.
To je nešto najgore što može da se desi jednoj vezi. Zato se sve više mladih ljudi odlučuje da se ne vezuje. Okrenite se oko sebe, pogledajte ljude sa kojima se družite – videćete mnogo ljudi koji su sami i tek poneki par koji je još od prošlog veka u vezi. Ali naravno da svi ti “samci” ne žive asketski. Samo su evoluirali i uspostavili jedan relativno nov međuljudski odnos – poznatiji kao kres varijanta. Ili lepše rečeno – neobavezno druženje uz seks. Neko se zadovolji jednom, a neko za svaki dan u nedelji ima drugu kres šemu. I to je ok, sve dok je svima lepo.
Možda je tradicionalna veza zasnovana na monogamiji, poverenju i posvećenosti prevaziđena. Možda su ljudi morali da se prestroje na jedan drugi kolosek. Ostaje samo pitanje da li su postali roboti i kako iz svega da isključe osećanja, kako da zanemare kad srce počne da lupa, dlanovi da se znoje, a leptirići igraju u stomaku? Izgleda da smo samo zaboravili kako je lep taj osećaj koji samo ljubav može da pruži.
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
