Muškarci varaju zato što prosto ne mogu da budu verni i ne smatraju da treba da obuzdaju svoje porive, zato što se naljute što ipak pokušavaju da se obuzdaju, a ne dobijaju dovoljno zahvalnosti i poštovanja zauzvrat, zato što im popuste kočnice – a te okolnosti svesno ili nesvesno organizuju da bi imali izgovor.
“Nisam znao šta radim, bio sam suviše pijan” – žene su prečeseto slušale ovu rečenicu i nikada joj nisu poverovale. Jer, logično je pitanje, a zašto si dozvolio sebi da se napiješ u situaciji gde si bio sam sa nekom ženom, pobogu, kao da nisi mogao da pretpostaviš šta će se dogoditi? Izgovor koji nude preljubnici zaista je vredan prezrenja, jer ako je makar i najmanjim delom istinita ona poslovica “što ti trezan misli, to ti pijan kaže” onda je istina i da je on dobro znao šta radi, odnosno, da je uradio baš ono što je hteo, samo je prvo morao da se napije, da bi to uradio takoreći “sebi iza leđa“, da bi imao olakšavajuće okolnosti suženja svesti.
Alkohol zaista tako deluje na mozak – utiče na rasuđivanje, percepciju, koordinaciju, pijan čovek nije u stanju da donosi trezvene odluke i da predvidi posledice. On tada ne zna da će se već sutra pokajati zbog svog postupka, a možda i zbog izbora osobe sa kojom je prevario partnerku, jer mu se ona možda uopšte i nije nešto sviđala (ali alkohol menja percepciju) već je samo bila tu, u pravom (odnosno pogrešnom) trenutku. Ako i jeste olakšavajuća okolnost, i dalje nije prihvatljivo kao opravdanje i jednako je bolno i odvratno i dostojno prezrenja, kao i da je to uradio pri čistoj svesti.
