Kriza identiteta može da se pojavi u bilo kom životnom periodu, na nekim prekretnicama, kao što je raskid duge veze ili razvod, početak klimakteričnih promena, ali i usred životne jurnjave u najboljim godinama, kada vam se čini da samo radite i ispunjavate uloge koje vam je društvo namenilo, umesto da ispunjavate želje svoga srca, svoje snove i svoje duhovne potrebe. Gledate u ogledalo i pitate se – ko je ta osoba, ko sam ja, van svih okvira, bez svega što me određuje u društvu i u međuljudskim odnosima? Kriza identiteta je poziv bića da se okrenete sebi, da preispitate svoje vrednosti, mehanizme, rutine, izbore, ciljeve – u odnosu na sebe onakvu kakvi ste suštinski, a ne kakvi ste postali, jer ste sledili utabanu stazu uobičajenih životnih izbora, ili ste samo skakutali, poput loptice u fliperu, od jednog do drugog događaja i situacije.
Pitate se ko ste vi, sami vi, bez ičega što vas definiše u društvenim ulogama koje ispunjavate. Vi ste zaposlena žena, majka, partnerka, prijateljica, ali bez svega toga što ste u odnosu na druge, ko ste vi sami, vi kao osoba, biće, duša? Da li vas definiše ono u šta verujete, ili ono što radite, da li vas definišu vaše istine ili vaše zablude – i kako da znate da li je nešto istina a nešto zabluda.
Ponekad zamišljate kako ostavljate sve i nestajete u nepoznatom pravcu, slobodni i rasterećeni. Niko ne zna gde ste, nikome ništa ne morate da objašnjavate, niko ništa ne traži od vas, slobodni ste, slobodniii!
