U lakovanim sandalama, dubokoj crnoj suknji i beloj kosulji korača vrelim asfaltom. Ostaci šminke joj se razlivaju po ozbiljnom licu, dok se pedeset treći muškarac od jutros okreće za njom.
E, kad bi svaki od njih znao koliko je bole noge, koliko je umorna i gladna. Koliko joj se košulja lepi za znojava leđa. Koliko posla je obavila od jutros i kako jedva čeka da popije kafu.
Miriše kafa. Modni magazini poslagani na udobnoj sofi. Kako je lepo kad ti drugarica živi blizu posla.
I ona je od skoro počela da radi. Dva posla. Jedan da bi imala neku kintu za provod, a drugi radi karijere. Fakultet još nismo završile. Ne da je trebalo do sad, u roku smo. Prosto, tako se danas živi u Beogradu.
Ili te baš hoće, pa ti se šanse same nameću – što je retko. Ili imaš bogate roditelje, pa ni tebe ni njih ne zanima čime ćeš se baviti – još ređe i blago Vama. Ili imaš toliko želja, snova, ideja i snage, a sve to okači mački o rep i snalazi se.
Sad, i tu imaš dva puta:
Prvi: Ako si žensko, pokupi kintu od svojih na kraju godine kad ti stave u indeks, kintu za rođendan, Novu godinu i letovanje. Nabudži se, onda splavovi, onda smeškanje, onda separe, fudbaler, menadžer – sve dok ne dođe pravi sa raspećem oko vrata, velikim džipom i opasnim drugarima. Ako si muško – znači mleko, znači plazma, znači litre i litre mleka na dan, guraš kontejner i jebeš ako imaš šta. Ako nemaš, onda samo guraš kontejner i ubaciš se u neke ekipe opasnih momaka, ošišaš se na opasno, opasno se istetoviraš i, sve u svemu – postaneš opasan.
Drugi: Radiš, studiraš, radiš, upoznaješ ljude, učiš, nerviraš se, koriste te, umoran si, tužan, radiš, pa si srećan jer nešto si postigao, radiš, tražiš od svojih kintu, štekaš se za izlazak, radiš, izlaziš, piješ, piješ, piješ, praviš gluposti, piješ, puk’o si sa živcima, piješ, iskočilo ti je neko sranje na ruci, plašiš se da odeš kod doktora, smeškaš se, radiš, piješ…
-Halo? Dobro jutro. Služba za buđenje. Kako ko je to, pa služba za buđenje Gospodine, meni ovde piše u… Uuu… (-Koliko je sati? – Šes’ i dva’es dva!) šest i dvadeset dva, pozvati ovaj broj. A sa kim razgovaram? Dragojlo? Dragutin? Ne, slabo Vas čujem. Ne, naravno da nije šala. Mislite da je mojoj koleginici i meni zabavno da zovemo ljude u ovo doba?Ali, to nam je posao. Da, evo koleginica. (- Javi se brate, uozbilji se… Ne smej se, idiote!)
– Halo? Da? Kako se zovem? Olga! (- Idiote, kakva Olga, šta ti pada na pamet?!) Mi smo ovde, u ovoj našoj kućici i menadžer nam ne dozvoljava da je napuštamo. (- Kakvoj kućici, budalo ne radimo na parkingu! Nemaš pojma, koji menadžer, jao!) Da, menadžer. Ne dozvoljava da napustimo kućicu. Ajde, može fejs. Hoćeš slovo po slovo? Slušaj pažljivo i piši – s-l-u-ž-b-a-z-a-b-u-đ-e-nj-e!
Veza se prekinula. Nema više kredita. Napolju upeklo Sunce. Treba se spremati za posao. Litar vode, hladan tuš, štikle, punđa, košulja.
-Halo brate, morala sam da te zovem da ti kažem. Nama kamenorezac ne gine. Ubiće nas neko! Pravimo plan za fensi sahranu – hostesa, DJ, separe, šampanjac i kale. Biće posećeniji događaj od Fashion week-a. Uvek i svuda sa stilom, pa i na kraju. Sportisti, mafijaši, dobre ribe i gradske face. Bar da nas isprate kako dolikuje.
Jer, slušaj sad – onaj što sam ga zvala je drug od onog što ti je slao cveće, a taj je bio sa mojom drugaricom sa kojom sam izašla ono kad je bila bivša od tvog dečka. E sad, javio se i moj bivši jer kaže da si ga srela u klubu, što mi ne reče? Zna onog tvog nazovi bivšeg, koji se raspituje za tebe i pizdi što ga kuliraš! E ovaj sad ima devojku. Ne taj, ovaj bre. A znaš čega sam se sad setila, sećaš se onog što je baronisao kako ima utoku i da će da upuca onog što ti je prišao…? E srela sam ga! A javio se na fejsu i ovaj što nas zove na piće. Reko’ samo tebe čekamo. Bio na moru sa, sad već bivšim, bivše tvog bivšeg. Koji je klasičan orah iz ruke sad. E, a mogle bismo večeras na onaj splav? E da, kad sam ja upala u blato sinoć? Ne znam brate, imam busen blata na sandali. E ae čujemo se, imam neke pare da nosim u banku, opljačkaće me neko!
-E. Radiš? Morala sam da te zovem. Imam problem. Juče, kad sam izašla sa ovim napolje i on kao ‘ajde da me poljubi i to… Sretne me Dotični! U stilu “Opa mala, lepo se ti provodiš”. I tu kao nešto, mislim se, gde ti je ona raspala i namerno se smuvam sa ovim. I slušaj, ja kao iz zajebancije, pošto zija nešto, reko’ ako sretnemo tvoju devojku opušteno, reći ću da sam ti sestra. On kao “Moju devojku? Da znaš da ličiš na nju!”… Eej!? Ja poludela. I sanjala sam tebe sinoć. Da si bila na moru kao, i zoveš me da mi pričaš kako si se poljubila sa Lepojem. Majke mi! Brate, ne znam što ti to nisi sanjala nego ja, ali verno ću ti ispričati. Da, bio je Lepoje lep u snu. Da, i ti si. Ae, cimaju me ovde da zovem nekog dedu mentola da zakažem sastanak. Ljubim te.
Posle posla, nalazi se sa dečkom. Već nekoliko godina su u vezi. Imajući u vidu da trenutno žive zajedno, veoma liči na brak. I on radi. Idu na večeru. U jednom trenutku ne mogu jedno bez drugog, u sledećem se mrze. Nekad se ponašaju preozbiljno za svoje godine, a nekad kao deca. Da li je to navika? Da li nemaju vremena da razmišljaju o vezi? Da li ih mrzi da ponovo traže neku novu ljubav? Pa cimanje, pa pića, pa sve gluposti… Ovako već imaju nekoga sa kojim im je ok. Poznaju se. Ili se vole? Da li je to najbitnije? Šta je drugo bitno?
Izlaze. Flaša vodke. Druga flaša. Trans. Ljube se, skaču, igraju. Podiže joj se haljina dok igra, kosa joj je čupava. Odlaze na after. Svanulo.
Zvoni. Zvoni. Ko je taj Snooze i zašto me zove svako jutro?
– Mici, odoh na posao. Ae čujemo se. Gledaj da malo učiš danas. Volim te.
Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog u maloj bez mleka. Smeje se kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dajte joj da priča.
