23:17
Uspostavljen je e-mail kontakt na relaciji Moja Prijateljica sada i ovde i Zanimljivo Lice sa sedištem u Čikagu. I on se seli. Na bolju adresu, verovatno.
Svi dele mišljenje kako je baš zanimljivo što će kučići, 2:1 za njega, Džo, Majk i Astra, moći da se dopisuju. Ovaj, druže. Kuca Džo iz Čikaga pozdravlja kucu Astru. Preko Skypea, razume se.
Tata i mama, na različitim destinacijama i vremenskom razlikom od skoro sedam sati u minusu prema našem računanju, vežbaju daktilografske pokrete i kvare okice. To je nus pojava digitalnih poznanstava. Uzmi ili ostavi (naočare).
Neka se deca zabavljaju. Baš lepo. Zanimljivo Lice ima veliki nos, ali Moja Prijateljica dosta radi, neće ni da primeti. Secira ljude i mrzi horor filmove. Svršava dok riba patos. Nešto poput Monike (Monica Geller) iz “Prijatelja” (Friends), samo je ne vadi duhovito okruženje. Dakle, totalni bedak. Zanimljivo Lice takođe ne voli horor filmove, zato rado pogleda dobru komediju. Kada se smeje, oseća se živahno. Valjda ne želi da neko pomisli da je za seciranje.
09:22
“Kafa je gotova. Čekam te. I nemoj da se vučeš kao gladna godina. Sanjala sam te, a to je jedan od onih, znaš, sa značenjem.” Kažem joj i ne mogu da dočekam pripovedanje (još jedna moja krasna osobina – nestrpljivost).
San sa pregršt simbola koje obe tumačimo na svojstven način, mora imati značenje. Crvena boja, moj mobilni koji stavljam u torbu u trenutku kada mi ženski policajac stavlja pištolj na glavu i pita za nju. Ona koja trči na strano mesto i upoznaje Visokog, markantnog muškarca sa morsko plavim očima i to sve uz odjavnu špicu Vudi Alenovog (Woody Allen) filma “Upoznaćeš visokog, crnog stranca” (You Will Meet a Tall Dark Stranger).
Šta drugo nego da se prepustimo svakodnevnim obavezama i zaboravimo na san. Ali ne zadugo.
Odjavna špica sna. Uloge tumačili oni koji će igrati i u nastavku – u Javi
13:24
“Srce moje našli su mi telefon! Idem u policiju. Čujemo se!”
17:22
Slušam pažljivo detalje oko neverovatnog slučaja pronalaženja telefona. I kažem: “Kakva luda sreća.”
Uhvatili su izvesnog pubertetliju, koji je uz to još i narkoman, pa ima i mobilni za koji je odmah priznao da je ukrao tu i tu, ali da je karticu bacio (pronađoše i gde, u svoj orman među donji veš). Proverili su knjigu prijava i po serijskom broju telefona došli do njenih podataka. Naposletku i do njenog lokala da je obaveste. Povezli su je da se ne trucka po gradskom prevozu jer je Inspektor primetio da “džep ima, a bus plus nema, možda će večeras u stanici da drema”. Nije neka fora, ali se zato inspektor nasmejao kao da nije njegova. Inspektor, mora se napomenuti, ima čelično plave oči, jake ruke i probadajući pogled na šta su pali i mlađani lopov i ona. Uz samo jedan potpis predali su joj dragocene stvari. Da li je zadovoljna? Pa… Nije još odvela inspektora na piće. Ne može i jare i pare, i mobilni i bus plus.
Izvor fotografija: annyas.com, eigawatchlog.blogspot.com
Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.
Dragana Janković je umetnik, konceptor, postmodernista, humanista, vajar i tako dalje… I tako dalje. I pre dnevnika i posle dnevnika sluša Dženis Džoplin, a u pauzi isključivo Betovena i Baha. Zna da je jedinstvena, kao i svi ostali. Katarina Anđelić Cakana wannabe. ”Takva sam kakva sam, takva mi je ćud. Kada mi je smešno, prsnem u smeh lud”.
