Koncept kruga života promoviše ideju da se arhitektura može tretirati kao deo samoobnavljajućeg životnog ciklusa. Šta ako građevine mogu da rastu, cvetaju i uvenu prirodno kao živi organizam, kao biljke – da se grade,razvijaju i razgrađuju na organski način, a da i dalje služe kao staništa, kao udobni domovi svojim stanarima?
Ideja organskog doma prevazilazi tradicionalni koncept trajne i stabilne strukture, koji uljuljkuje čovečanstvo u trenutnoj bezbednosti, u sebičnom osećanju udobnosti koje trenutni civilizacijski domet podržava. Mi imamo ne samo krov nad glavom, nego kompletan servis ispod tog krova, koji obezbeđuje da nam bude toplo, osvetljeno, da svi aparati za olakšavanje domaćeg života rade u svakom trenutku – kuće su naša trajna skloništa u kojima se osećamo zaštićeno i bezbedno.
