Kažu da dobre devojke idu u raj, a loše gde god ‘oće. Po nekom nepisanom pravilu su sva dobra mesta zauzeta, tako da je pitanje raja diskutabilno za sve. Mrzim generalizacije! Pogotovu podelu na dobre i loše ljude, crno i belo i ono čuveno “da li je čaša dopola puna ili dopola prazna”. Podela na dobre i zle devojke postoji samo u bajkama – u metaforičnom, a bogme, i u bukvalnom smislu. U realnom odeljku života mi smo nekada dobre devojke, a nekada zle.
Podela na dobre i zle devojke postoji samo u bajkama
Od detinjstva nam ponavljaju jednu te istu rečenicu: “Budi dobra!” Da sam kao klinka otvorila rečnik sinonima i našla značenje reči “dobar”, verovatno bih shvatila da moji roditelji previše od mene očekuju. Iza ovog prideva se kriju krupne reči, koje u današnje vreme za mnoge ostaju “samo reči”. Biti dobra znači biti: pravedna, poštena, plemenita, neporočna, iskrena, uzorna, odana, verna… i još mnogo toga. Gledano iz muškog ugla, dobra devojka je ona koja je iskrena i verna. Ona ume da kuva i ne voli preterano noćne izlaske. Ipak, kada izađe ona pije bezalkoholne koktele ili eventualno neko pivo sa ukusom voća (jer u suštini to i nije pivo, nego sok). Dobra devojka je uvek tu za njih, ne priča mnogo, inteligentna je i ne flertuje sa drugim muškarcima. Dobra devojka takođe treba da ima i određene “dobre vizuelne atribute”, ali o tome ne bih sada. Dakle, ona predstavlja vid sigurnosti koji je na granici da postane dosadan. Da li su sve dobre devojke dosadne?
