Nakon predstavljanja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, izložba “Grupa 143 – Radikalno mišljenje” gost je Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Pozivamo vas na otvaranje izložbe u petak, 25. aprila u 19 časova u Galeriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа.
Kustosi izložbe su dr Dietmar Unterkofler (autor knjige o Grupi 143) i Dragomir Ugren (MSUV). Na otvaranju će govoriti v.d. direktora MSUB dr Vladislav Šćepanović, dr Dietmar Unterkofler, dr Jovan Čekić i dr Miško Šuvaković.
Grupa 143 je osnovana 14.03.1975. godine u Beogradu i predstavlja poslednji strogo konceptualno orjentisani umetnički kolektiv u bivšoj Jugoslaviji. Ime je izvedeno iz datuma osnivanja. Početni projekat Grupe 143 bio je da se mladim umetnicima, istoričarima umetnosti i izvesnim aktivnim saučesnicima programa SKC-a ponudi zajednička platforma za razvijanje njihovih umetničko-teorijskih kompetencija.
“Novi “antiumetnik” je odbijao profesionalni kanonski trougao: akademija–galerija–muzej. Odbijao je njegovu legitimnost. “Svet umetnosti”, kako ga je tumačio Artur Danto, više se nije razumevao kao izolovani i autonomni svet odvojen i ograđen od društva i kulture. Naprotiv, u središte interesa postavlja se društvo i upotreba umetnosti kao društvene prakse. Parola o jedinstvu umetnosti i života, koja je formulisana u istorijskim avangardama početkom 20. veka, sa entuzijazmom reaktuelizuje se i realizuje u umetničkim pojavama posle 1968. godine.”
(Dietmar Unterkofler, Grupa 143: Kritičko mišljenje na granicama konceptualne umetnosti 1975-1980, Službeni glasnik, 2013. deo iz uvodnog teksta)
Tokom pet godina postojanja u Grupi 143 su delovali: Biljana Tomić (1975-1980), Miško Šuvaković (1975-1980), Neša Paripović (1978-1980), Jovan Čekić (1975-1979), Paja Stanković (1975-1980), Maja Savić (1975-1980), Mirko Diliberović (1978-1980), Vladimir Nikolić (1977-1980), Dejan Dizdar (1975-1976), Nada Seferović (1975), Bojana Burić (1975), Stipe Dumić (1975), Momčilo Rajin (1975), Ivan Marošević (1975) i Slobodan Šajin (1975).
Saradnici Grupe 143 bili su zainteresovani za teorijske prakse savremene umetnosti i kulture. Oni su odbacili shvatanje o umetnosti koje se temelji na estetičkoj spekulativnosti i višeznačnosti. Imali su kritičan odnos prema neodadi i fluksusu kasnih šezdesetih. Njihova umetnička produkcija bila je epistemološki i analitički orijentisana. Saznajno teorijski pristupi, razvijani u Grupi 143, bili su orijentisani oko pitanja o načinu funkcionisanja sistema i istorije umetnosti, o odnosu između umetnosti i nauke, kao i o strukturalno predočivim uslovima stvaranja umetnosti, odnosno, teorijskih praksi unutar svetova umetnosti.
Članovi grupe su individualno i kolektivno koristili različite umetničke tradicije kako bi testirali njihovu primenjivost na savremeno razmišljanje o umetnosti – pre svega: “analitički smer” konstruktivizma, Kazimir Maljevič, škola Bauhaus, Paul Kle, Pit Mondrijan, Art&Language, Džozef Košut, grupa OHO i dr.
