#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ako si čula za “hygge”, obožavaćeš “fika” koncept: Skandinavski način pravljenja pauze za kafu

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Kultura pre svega: “Grupa 143 – Radikalno mišljenje” u muzeju savremene umetnosti

Kultura pre svega: “Grupa 143 – Radikalno mišljenje” u muzeju savremene umetnosti

Nakon predstavljanja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, izložba “Grupa 143 – Radikalno mišljenje” gost je Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Pozivamo vas na otvaranje izložbe u petak, 25. aprila u 19 časova u Galeriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа.

Kustosi izložbe su dr Dietmar Unterkofler (autor knjige o Grupi 143) i Dragomir Ugren (MSUV). Na otvaranju će govoriti v.d. direktora MSUB dr Vladislav Šćepanović, dr Dietmar Unterkofler, dr Jovan Čekić i dr Miško Šuvaković.

Grupa 143 je osnovana 14.03.1975. godine u Beogradu i predstavlja poslednji strogo konceptualno orjentisani umetnički kolektiv u bivšoj Jugoslaviji. Ime je izvedeno iz datuma osnivanja. Početni projekat Grupe 143 bio je da se mladim umetnicima, istoričarima umetnosti i izvesnim aktivnim saučesnicima programa SKC-a ponudi zajednička platforma za razvijanje njihovih umetničko-teorijskih kompetencija.e pozivnica Kultura pre svega: Grupa 143 – Radikalno mišljenje u muzeju savremene umetnosti

Nesa Paripovic  Poruke Messages  poster 1979. Kultura pre svega: Grupa 143 – Radikalno mišljenje u muzeju savremene umetnosti

“Novi “antiumetnik” je odbijao profesionalni kanonski trougao: akademija–galerija–muzej. Odbijao je njegovu legitimnost. “Svet umetnosti”, kako ga je tumačio Artur Danto, više se nije razumevao kao izolovani i autonomni svet odvojen i ograđen od društva i kulture. Naprotiv, u središte interesa postavlja se društvo i upotreba umetnosti kao društvene prakse. Parola o jedinstvu umetnosti i života, koja je formulisana u istorijskim avangardama početkom 20. veka, sa entuzijazmom reaktuelizuje se i realizuje u umetničkim pojavama posle 1968. godine.”

 

(Dietmar Unterkofler, Grupa 143: Kritičko mišljenje na granicama konceptualne umetnosti 1975-1980, Službeni glasnik, 2013. deo iz uvodnog teksta)

Tokom pet godina postojanja u Grupi 143 su delovali: Biljana Tomić (1975-1980), Miško Šuvaković (1975-1980), Neša Paripović (1978-1980), Jovan Čekić (1975-1979), Paja Stanković (1975-1980), Maja Savić (1975-1980), Mirko Diliberović (1978-1980), Vladimir Nikolić (1977-1980), Dejan Dizdar (1975-1976), Nada Seferović (1975), Bojana Burić (1975), Stipe Dumić (1975), Momčilo Rajin (1975), Ivan Marošević (1975) i Slobodan Šajin (1975).

Paja Stankovic  Dokument procesa snimanje crnog pod odredjenim okolnostima  fotografije 1979. Kultura pre svega: Grupa 143 – Radikalno mišljenje u muzeju savremene umetnosti

Saradnici Grupe 143 bili su zainteresovani za teorijske prakse savremene umetnosti i kulture. Oni su odbacili shvatanje o umetnosti koje se temelji na estetičkoj spekulativnosti i višeznačnosti. Imali su kritičan odnos prema neodadi i fluksusu kasnih šezdesetih. Njihova umetnička produkcija bila je epistemološki i analitički orijentisana. Saznajno teorijski pristupi, razvijani u Grupi 143, bili su orijentisani oko pitanja o načinu funkcionisanja sistema i istorije umetnosti, o odnosu između umetnosti i nauke, kao i o strukturalno predočivim uslovima stvaranja umetnosti, odnosno, teorijskih praksi unutar svetova umetnosti.

Članovi grupe su individualno i kolektivno koristili različite umetničke tradicije kako bi testirali njihovu primenjivost na savremeno razmišljanje o umetnosti – pre svega: “analitički smer” konstruktivizma, Kazimir Maljevič, škola Bauhaus, Paul Kle, Pit Mondrijan, Art&Language, Džozef Košut, grupa OHO i dr.

Editors choice