Vaša kulturna injekcija za ovu nedelju je spremna! Wannabe Magazine vam ne preporučuje da propustite Mikser festival, knjigu “Dečak u prugastoj pidžami”, četvrti deo “Pirata sa Kariba” koji je trenutno u bioskopima, predstavu “Pomorandžina kora” koju možete pogledati u Ateljeu 212 i izložbu slika “Beogradske priče” Mome Kapora.
Mikser festival 2011 (25-29. maj)
2011. je treća godina održavanja Mikser festivala. Posle samo dve godine, ovaj festival je postao sinonim za manifestaciju koja podrazumeva talenat i kreativnost. Ove godine Mikser festival traje od 25. do 29. maja, i to na istoj lokaciji – u kompleksima Žitomlina na Dorćolu.
“Ključne reči za Mikser 2011 su: radionice, nove tehnologije, eksperiment.” Ovogodišnji festival organizovan je u 14 programskih celina i imaće oko 1,500 učesnika. Svi oni su aktivisti na nekom od polja – arhitektura, muzika, film, dizajn, zaštita životne sredine, biznis, obrazovanje… Organizatoru su u saopštenju poručili i ovo: “Dvadeset godina od raspada SFRJ poslužiće kao inspiracija za mogućnost paralelnog čitanja istorije i uspostavljanja novih odnosa u regionu”. Ceo program je besplatan, a očekuje se blizu 80,000 posetilaca. Radionice su razne, a moći ćete i još jednom da pogledate Mikserovu selekciju Young Balkan Designers. Izdvojili bismo radionicu “120 sati dizajna” koja učesnicima ima za cilj da predstavi ceo stvaralački proces – od javljanja ideje sve do finalne verzije proizvoda. Učesnici ove radionice imaće za zadatak da osmisle i naprave prototipove rasvetnih tela. Na ovoj radionici učestvovaće 20 odabranih studenata osnovnih ili master studija dizajna, a najbolja tri rada osvojiće nagrade, i to prvo mesto €500, drugo €300 i €200 evra. Osim radionica i takmičenja na Mikseru vas čekaju i Marina Abramović, Bernard Khoury, Rainer Nõlvak, ali i mnogo dobre muzike. Više o Mikseru ovde.
“Dečak u prugastoj pidžami”, Džon Bojn
Džon Bojn (John Boyne) je irski pisac čije je najpoznatije delo “Dečak u prugastoj pidžami” (“The Boy in the Striped Pyjamas”). Bojn je objavio još nekoliko romana, ali je “Dečak u prugastoj pidžami” najpoznatije ali i najbrže napisano njegovo delo – kaže da mu je za pisanje trebalo oko dva i po dana, za vreme kojih je spavao tek nekoliko sati i samo pisao vođen naletom inspiracije.
“Dečak u prugastoj pidžami” smešten je u Berlin 1942. godine, viđen očima jednog dečaka, Nemca po imenu Bruno. Brunov otac ima visok čin u Šucštafelu i, nakon posete Adolfa Hitlera i Eve Braun kada biva napređen u komandanta, cela porodica mora da se seli van Berlina. Dečak, ne uspevajući da jasno čuje o čemu i kome se radi, umesto Fuhrer čuje The Fury, pa tako zove Hitlera, a umesto Aušvica (Auschwitz) u koji se sele, on misli da je preseljenje u mesto Out-With. Porodica se seli u novu kuću pored Aušvica i Bruno, nemajući prijatelje u novom domu, kreće u istraživanje okoline kuće. Tako dolazi do velike ograde i dečaka po imenu Šmuel koji je živeo sa njene druge strane. Vršnjaci tako, preko ograde, započinju svoje prijateljstvo. Ono će Bruna odvesti sa druge strane ograde u jedan potpuno drugačiji svet, kod ljudi koji žive na potpuno drugačiji način – ljudi u “prugastim pidžamama”.
“Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama” (3D)
Evo i četvrtog nastavka “Pirata sa Kariba”, ovoga puta sa malim izmenama u glumačkog postavci. U ovom delu nećemo gledati Orlanda Bluma (Orlando Bloom) i Kiru Najtli (Keira Knightley), ali je zato tu Penelope Kruz! Četvrti deo, kao i prva tri, je avantura začinjena humorom, ovoga puta u 3D-u. Džoni Dep (Johnny Depp) je i dalje čuveni Džek Sperou (Jack Sparrow), a Penelope Kruz tumački lik žene u koju je Džek nekada bio zaljubljen. Sada su im se putevi ponovo ukrstili, ali Džek nije siguran da li je to ljubav ili ga ona samo koristi. Avantura počinje kada se oboje ukrcaju na brod pirata Crnobradog.
Za muziku je i dalje zadužen Hans Cimer (Hans Zimmer), za režiju Rob Maršal (Rob Marshall), dok su scenario za film napisali Ted Eliot (Ted Elliott) i Teri Rosio (Terry Rossio).
Film traje 137 minuta i možete ga pogledati u Tuckwood bioskopu u nedelju, ponedeljak, utorak ili sredu od 17:15h, 20:15h ili 23:ooh u sali Marilyn Monroe.
Maja Pelević, “Pomorandžina kora”, Atelje 212
“Hteli mi to ili ne, bilbordi i reklame kreiraju ženski identitet. Najbitnije je da imamo svest o tom neizbežnom uticaju.” – Maja Pelević
“Pomorandžina kora” je drama o savremenoj ženi koja, ugledajući se na neke nametnute ideale današnjeg društva, pokušava da se uklopi i prilagodi “modli” savremenog društva. Ona prati priču obične žene koja se trudi ali ne uspeva da se uklopi i ispuni sva očekivanja. Glavna junakinja bi najradije odbacila svoj identitet, rešila se sebe. Ona ne želi da bude to što jeste. Drama se bavi i načinom na koji mediji utiču na individuu i pokazuje u kojoj meri bilbordi i reklame onemogućavaju ženi da bude zadovoljna sobom i da ne teži tom kvazisavršenstvu kojim smo okruženi toliko da u njega bezuslovno verujemo kao u nešto čemu zaista treba težiti.
Predstava je odigrana više od 100 puta, a glavne uloge imaju Jelena Ilić, Katarina Žutić, Jelena Jovičić, Aleksandra Janković i Srđan Timarov. Za režiju je zadužen Goran Marković. (Predlažemo rezervaciju karata za prvu nedelju maja. Prve nedelje maje je možete pogledati u ponedeljak 2. maja, utorak 3. i petak 6. u 20:30h u Ateljeu 212.)
Izložba slika Mome Kapora, “Beogradske priče”
Izložba slika Mome Kapora, “Beogradske priče”, otvorena je 7. maja u Velikoj galeriji Doma vojske. Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Nikola Kusovac, a na otvaranju su govorili i Ljiljana Kapor, umetnikova supruga, i potpukovnik Slavoljub Marković, direktor Medija centra. Ovo je najveća izložba Mominih slika u Beogradu do sada.
Na izložbi je predstavljen veliki broj slika, njih 51, a s obzirom na to da većina pripada privatnim kolekcijama, ovo je prvi put da su predstavljene javnosti. Slike su inspirisane Beogradom, na njih je Kapor preneo svoja različita viđenja Beograda i to od Ade Ciganlije, preko enterijera starih kuća, pa do škola i igrališta različitih delova grada. “Anđeo sa mehaničkim krilom” je slika čiji je detalj poslužio kao zaštitni znak ove izložbe.
“Lepota slikarstva je upravo u tome što slike niko zauvek ne može da poseduje i što su one rasute po mnogim domovima; žive svoj nezavisni život, imaju svoju publiku, a ispod mnogih od njih odrastaju i deca za koje su one neizbrisivi deo enterijera iz detinjstva.” – Momo Kapor o (svom) slikarstvu
Izložba “Beogradske priče” otvorena je do 15. juna 2011. Radno vreme Velike galerije Doma vojske je od 11h do 19h.
Za mere opreza, način upotrebe i moguće kontraindikacije, obratite se terapeutima:
Uroš Pajović, Dejana Knežević i Jelena Tanasić
