Kulturna terapija je stigla na Wannabe! I to u pravom trenutku, kada svuda oko sebe možemo da primetimo krizu svesti, kulturnih i moralnih vrednosti! U okviru terapije ćete svake nedelje dobiti novu injekciju kulture. Ovaj koktel se sastoji od: preporuke za knjigu koja je “must-read“; najave događaja koji će obeležiti sedmicu; prikaza filma koji će promeniti vaš način razmišljanja; utisaka sa predstave koja oduzima dah i predloga za festival koji proširuje vidike.
Spremite se za svoju Kulturnu Injekciju.
Počinjemo!
Haruki Murakami – “1Q84”
Na japanskom jeziku, broj 9 se izgovara kew, kao slovo Q. Stoga, kada se izgovori 1Q84, istovremeno se izgovara i 1984, što je direktna asocijacija na istoimeni roman Džordža Orvela (George Orwell), koji se u ovom delu majstora japanske knjževnosti nekoliko puta pominje i citira. Istovremeno, 1984. je godina u kojoj se dešava deo radnje romana. Drugi deo se dešava u paralelnom univerzumu, u godini 1Q84. U svom prepoznatljivom (ali i boljem nego ikada) stilu, Haruki Murakami meša tradicionalno i moderno, san i javu, imaginarno i stvarno, ali na takav način da je granica jedva osetna.
Ova trilogija oslikava više priča, od kojih su dve, glavne, vrlo bliske, međutim sve vreme samo “paralelne” – dešavanja su usko povezana, ali se glavni likovi ni u jednom trenutku, čak ni kada saznaju jedno za drugo, ne sreću.
Osim neverovatnih događaja toliko verno opisanih da izgledaju stvarno, ovaj roman odlikuju i jedinstveni likovi koji su, svaki, svet za sebe. Ovo je prvi roman koji Murakami piše u trećem licu, što mu omogućava da se sa različitih stanovišta bavi aktuelnim pitanjima zajedničkim i za tradicionalno istočnjački i za zapadnjački svet.
Roman “1Q84” je podeljen na tri dela – u Japanu su prva dva objavljena 2009, a treći 2010. godine. Za sada, roman je preveden na više jezika, ali engleski nije među njima, pa će najveće čitalačko tržište u ovom umetničkom delu moći da uživa tek od oktobra ove godine.
Ovo je biser savremene književnosti koji zaista vredi pročitati, a ukoliko to uradite uskoro, iako verovatno kao milion-i-neki čitalac, još uvek ćete biti među prvim stanovnicima planete koji jesu.
BINA (5-15. maj)
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture će se po šesti put održati ove godine. Program se fokusira na održivoj arhitekturi, koja najveći značaj, osim estetskom i tehnološkom kvalitetu, pridaje ekološkom skladu sa prirodom. Program uključuje i predavanja o savremenoj arhitekturi u Srbiji i Evropi, kao i debate sa stručnjacima naše i međunarodne scene. U toku trajanja BINA-e, biće otvorene i različite izložbe u vezi sa arhitekturom.
Vavilon (Babel, 2006)
Režija: Alejandro González Iñárritu
Glavne uloge: Brad Pitt, Cate Blanchett, Gael García Bernal
Ovaj film o barijerama koje razdvajaju čovečanstvo proslavljen je među kritičarima.
Tragična nesreća pokreće lanac događaja koji će povezati četiri grupe ljudi, koji, podeljeni kulturološkim razlikama i velikom prostornom udaljenošću, otkrivaju da dele istu sudbinu koja će ih konačno i spojiti. Gluva Japanka sa problematičnim odnosom sa ocem, par američkih turista zalutalih u pustinji, dadilja iz Meksika koja krišom odvodi njihovu decu preko granice i marokanska deca, koja u igri s puškom povređuju upravo tu američku turistkinju, majku te dece shvatiće da je sva njihova prava moć u jeziku i mogućnosti da se sporazumeju sa ljudima oko sebe. Ali, samim tim, i njihova najveća slabost javiće se kada ih niko ne bude razumeo.
Bred Pit, dobitnica Oskara Kejt Blančet i Gael Garsija Bernal predvode izuzetnu glumačku ekipu u ovom remek-delu.
DVD se može kupiti preko sajta www.tuck.rs
Kao kroz staklo (Såsom i en Spegel)
Po filmu Ingmara Bergmana, adaptacija Jenny Worton
Režija: Anja Suša
Uloge: Boris Komnenić, Jelena Petrović, Petar Benčina, Milan Čučilović
Scenografija: Zorana Petrov
Beogradsko dramsko pozorište
“Kao kroz staklo” (prevođeno i “Kao u ogledalu”) je jedini film Ingmara Bergmana za koji je čuveni švedski režiser dao dozvolu da bude adaptiran za prikazivanje u pozorištu. Radnja se odvija u toku 24 časa, koje mlada devojka Karin, koja pati od psihičkih problema provodi sa ocem, mužem i bratom.
Delo govori o međuljudskim odnosima, sâmom čoveku i njegovom unutrašnjem biću. Karin je rastrzana između oca koji je neuspeli pisac i neposvećen roditelj, muža bezgranične dobrote koji pokušava sve što je u njegovoj moći da joj pomogne i brata, koji je i sâm vrlo čudan. Format predstave je vrlo nekonvencionalan, počev od scene, koja predstavlja jednu sobu natrpanu stvarima, dekoracijama i prepariranim životinjama, preko načina na koji se prikazuje prisutnost likova (likovi koji nisu tu okrenuti su leđima i stoje u zamračenim uglovima scene) do načina na koji glumci prenose unutrašnja stanja likova koje predstavljaju – u završnom delu predstave, Jelena Petrović i Petar Benčina, koji glume brata i sestru, iz petnih žila se trude da ostave utisak ludila na publiku.
Predstava je ispresecana čudnim epizodama koje doprinose utisku uvrnute atmosfere, kao što su nepovezani monolozi ili pevačke tačke glumice koja ne ume da peva.
Dugo nakon gledanja, predstava ostaje u sećanju i tera na razmišljanje i pokušaje tumačenja na različite načine.
BELDOCS (4-11. maj)
Sava centar, Dom omladine Beograda, Kinoteka, Dvorana Kulturnog centra, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dom kulture Studentski grad
4. maja u 20h će u Sava centru biti otvoren četvrti Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS 2011. U okviru programa festivala, podeljenom na šest celina, biće prikazano preko 70 ostvarenja najnovije produkcije.
Festival će otvoriti “O, Gringo” Darka Bajića, koji govori o karijeri Dejana Ramba Petkovića, koji je “vladao” brazilskom fudbalskom scenom.
Za mere opreza, način upotrebe i moguće kontraindikacije, obratite se terapeutima:
Uroš Pajović, Dejana Knežević i Jelena Tanasić
