Green Lantern (Green Lantern)
u bioskopima od 4. avgusta
Žanr: SF akcioni
Režija: Martin Kempbel (Martin Campbell)
Scenario: Greg Berlanti, Majkl Goldenberg (Michael Goldenberg)
Uloge: Rajan Rejnolds (Ryan Reynolds), Blejk Lajvli (Blake Lively), Piter Sarsgard (Peter Sarsgaard), Mark Strong, Temuera Morison (Temuera Morrison), Džena Kreg (Jenna Craig)
U velikom i misterioznom svemiru vekovima postoji mala, ali moćna sila. Zaštitnici mira i pravde nazvani su Green Lantern Korpus. Bratstvo ratnika zaklelo se da će čuvati intergalaktički red i svaki član nosi prsten koji mu daje super-moći. Ali, kada novi neprijatelj zapreti da će uništiti odnos snaga u univerzumu, njihova sudbina, kao i sudbina Zemlj,e leži u rukama najnovijeg regruta, prvog ljudskog bića koje je ikada izabrano: Hela Džordana. Hel je nadaren i samouvereni test-pilot, ali GLK ima malo poštovanja za ljude, koji nikada ranije nisu iskoristili beskonačnu moć prstena. Međutim, Hel je, očigledno, bitan deo koji im nedostaje i, pored svoje snažne volje, upornosti i odlučnosti, poseduje još jednu veoma bitnu osobinu, a to je ljudskost.
.
Kiril Džajkovski @ BELEF
2. avgust u 21h
Plato iza Prirodnjačkog muzeja
cena ulaznice 600 din.
Ovaj makedonski muzičar, majstor za elektronsko miksovanje balkanskih zvukova, nakon nastupanja na Exit-u i Beer Fest-u, ponovo nastupa u Beogradu, ovaj put u okviru BELEF-a. Publici širom Balkana i sveta poznat je po energičnim nastupima i zaraznim ritmovima. Do sada je objavio deset albuma za izdavačke kuće iz više zemalja, a radio je muziku za filmove, dokumentarce i pozorišne predstave širom Evrope.
.
Laibach @ BELEF
7. avgust u 21h
Plato iza Prirodnjačkog muzeja
cena ulaznice 600 din.
BELEF se ove godine pobrinuo za raznovrstan i bogat muzički program, pa će tako festival ove godine zatvoriti slovenački sastav Laibach. Ova industrial grupa, čiji naziv je u stvari nemačka reč za Ljubljanu, stekao je svetsku popularnost, a čak je svojevremeno bio popularniji u Americi nego na prostorima bivše Jugoslavije. Sa specifičnim zvukom kombinuju specifičan scenski nastup, a bavili su se i vizuelnom umetnošću. Zbog kontroverzne estetike, često su bili na udaru i optuživani ili za previše desničarske ili previše levičarske stavove. Laibach su to uvek negirali, a Milan Fras, pevač grupe, isprovociran sličnim optužbama, jednom je izjavio: “Mi smo fašisti tačno onoliko koliko je Hitler bio slikar!”
.
Ingmar Bergman – “Rođeni u nedelju” (Söndagsbarn)
Geopoetika
cena 550 din
Ingmar Bergman je rođen u Upsali. Pošto je radio sa dečijim, amaterskim i studentskim pozorištima u Stokholmu, i kao scenarista za filmsku producentsku kuću Svensa Filmindustri, 1944. godine zaposlen je u Helsingborškom gradskom pozorištu kao najmlađi švedski pozorišni reditelj svih vremena. Od 1952. do 1958. bio je umetnički direktor Gradskog pozorišta u Malmeu. Posle toga, njegov dom pozorišnog reditelja postalo je Kraljevsko dramsko pozorište (Dramaten) u Stokholmu, čiji je šef bio od 1963. do 1966. Ingmar Bergman primio je za svoja umetnička ostvarenja veliki broj međunarodnih priznanja. Ukupno je snimio pedesetak filmova, uključujući tu i televizijske i dokumentarne filmove. Mnogi od njih objavljeni su i kao knjige, a jedna od njih je i knjiga “Rođeni u nedelju”.
Iako je reč o drugom delu svojevrsne autobiografske trilogije – nastavku Najboljih namera (Geopoetika, 2009), ovaj roman se sa lakoćom može čitati nezavisno. Vremenski pozicioniran u deceniju posle događanja opisanih u Najboljim namerama, delu u kojem se autor bavio prvenstveno odnosom među svojim roditeljima na početku veze, ovaj nastavak je potresan i zavodljiv roman o odnosu oca i sina i načinu života velike porodice Bergman za vreme boravka u letnjikovcu u drugoj deceniji dvadesetog veka.
Savršen niz slika, majstorski spojenih jezikom filma, oživljava nam glavnog junaka, dečaka Pua, rođenog u nedelju, što mu, prema verovanjima, daje specijalni dar naglašene osetljivosti i vidovitosti. Njegovo detinjstvo čine teror starijeg brata, slušanje priča o duhovima, seksualne fantazije, ali i prisustvovanja bolnim svađama roditelja, kao i susreti sa smrću. Nekoliko sekvenci “povrataka u budućnost”, pedeset godina nakon radnje romana, pomaže čitaocu da sklopi i poveže sve slike, bivajući nemi svedok poseta Ingmara Bergmana ocu koji umire.
Konflikti i sukobi, ali i ljubav i humor, uz lirske opise prirode čine ovaj nesvakidašnji roman u kojem, iako skrivene ispod površine, dominiraju seta i gorčina, ne ometajući pri tom uživanje i zadovoljstvo čitanja.
Po romanu Rođeni u nedelju 1992. godine snimljen je istoimeni film u režiji Danijela Bergmana, sina Ingmara Bergmana, koji je potpisnik scenarija.
Za mere opreza, način upotrebe i moguće kontraindikacije, obratite se terapeutima:
Dejana Knežević & Uroš Pajović
