Prošle nedelje, vraćajući se sa treninga, imala sam tu čast da prisustvujem jednom propisnom čašćavanju, onako kako to kod nas obično biva, uz mnogo buke, sočnih psovki i nemilosrdnog vređanja. To je žuta minuta uživo, iliti onaj momenat kada, u ovom slučaju, dvoje izuzetno naelektrisanih i isfrustriranih sugrađana, sve po spisku jedan drugom zbog svega što ih u životu muči.
Okidač je u ovom slučaju bio kučeći i mačeći izmet, kojeg tu u okolini mog fitnes centra ima u izobilju (možda i ljudskog, nije isključeno), jer komšije izuzetno vole životinje i brinu se o lutalicama, mačkama i psima, ali ih svečano sve na gomili zabole da počiste ispred zgrada, u zajedničkim dvorištima i u parkiću u kom im se igraju deca i unuci.
Kad upekne zvezda i asfalt omekša, duh urbanog Beograda, u strogom centru, oživi kroz taj miomiris raspadajućih fekalija koji golica nozdrve prolaznika i upotpunjava doživljaj gostima u obližnjoj, kultnoj, kafani. Nikom, naravno, ne pada na pamet da nešto preduzme i svi uredno živimo svoje filmove kao da se to dešava nekom tamo. Ja pokrijem nos rukavom kad idem na trening, ljudi u kafani poziraju, jedu i prave se da ne osećaju, a komšiluk se hvata za bela grla, jer jedni vole pse, a drugi mačke, al’ niko ne voli da za njima čisti.
Tako je bilo i ovog puta. Komšija koji je nekadašnje poznato lice domaće pop scene, šetao je prelepu mešanku koja se namestila tik pod prozorom starije gospođe, gospodarice mačaka iz kraja, da bi jelte obavila nuždu. Kad je gospodarica mačaka, ispod čijeg prozora se jedino može proći sa gas maskom, snimila situaciju počela je da drži vakelu i pominje familiju pomenutom mlađem gospodinu koji joj je uzvratio istom merom derući se iz sveg glasa i poručio da bi najbolji lek za njene frustracije bio jedan mladi iznajmljeni pastuv pored kog bi sve odmah zaboravila.
Kad zavladaju inat i bezobrazluk
I jedan i drugi besneli su zbog izmeta koji se taloži okolo, ona zbog psećeg, on zbog mačećeg, ali niko na sebe nije bio besan što je to tako. Ili je možda ta žučna rasprava upravo zato i nastala zbog loših navika i prostakluka koje i kod sebe najviše mrze, a nemaju mentalne snage da promene i sebi priznaju da je u njima problem. Zaključak je da ipak inat pobeđuje. Neću ja da očistim svoja g.v.a, dok ti ne očistiš tvoja i živeću u smradu i prljavštini, jer zašto bismo prevazišli ego i ne daj bože rekli izvinite ili prestali da se ponašamo kao pećinski ljudi.
I tako ukrug; umesto da se svi zajedno latimo metle, kofe ili creva i sačuvamo makar osnovno ljudsko dostojanstvo.
