Mobilni telefoni se ne koriste u gradskom prevozu, restoranima i javnim mestima – zato što to uznemirava druge i nije pristojno. Niko nije dužan da sluša vaš razgovor u prevozu, ili na nekom drugom javnom mestu, kao što i oni koji sa vama sede u restoranu ili kafiću zaslužuju vašu pažnju i prisutnost (a ne kuckanje po mobilnom).
Od prvog do šestog razreda osnovne škole, deca izučavaju predmet “etika” – mali Japanci uče kako da se ophode prema drugim ljudima, kako da rešavaju sukobe, kako da iskažu poštovanje i da uspostave i održe korektne i stabilne međuljudske odnose.
Japanski standard je veoma visok, oni dobro zarađuju i spadaju u najbogatiju naciju. Ali japanski roditelji nikada ne angažuju kućne pomoćnice i dadilje, oni sami brinu o svojoj deci i svojim domovima.
U mlađim razredima nema ocena. Zato što se u Japanu ne podstiče takmičarski duh, ambicija, vrednovanje – cilj obrazovanja je pre svega izgradnja zdrave i stabilne ličnosti, svesne svoje vrednosti.
Hrana se ne baca u Japanu. Tamo svi jedu onoliko koliko im je potrebno – zato i nemaju problem sa gojaznošću, kao što ga imaju Amerikanci.
U školama, deca imaju pola sata pauze za ručak, da bi jela bez žurbe. A posle obroka, uvek peru zube.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
