Znate kako je kad ste vanzemaljac? Nemate slavu, nemate religiju, nemate brak, nemate kumstvo… Imate samo svoje vanzemaljstvo, a to znači da imate baš mnogo toga, samo, to je prilično stelt za ovozemaljske radare.
Pre nekog vremena prestala sam da priželjkujem normalan život – ta ideja je implant ovozemaljskosti, koji sam odstranila. I molim vas, ako ste vanzemaljci i pokušavate da se infiltrirate (znate da niste normalni i čeznete za transparentnim oblicima normalnosti), nemojte to da radite sebi. Budite nenormalni baš onoliko koliko jeste, baš na onaj način na koji jeste. Je*e vam se. Ne znam zašto vam ovo poveravam. Valjda zato što sam milion puta iskusila kompromis, zavedena iluzijom normalnosti, pa da imate informaciju iz prve ruke da je to s*anje. Jeste, zaje*avam vas. Zato što radite to isto i dobro znate šta radite, a kad probate da radite nešto iz dubine svojih najistinitijih poriva, kažete sebi “bože, ja nisam normalna”.
Živeći svoj uvrnut život među pretežno normalnim svetom, ili barem, među svetom koji tačno zna šta je normalno, stekla sam neka ovozemaljska bogatstva – prijateljstvo, roditeljstvo… Samo što ja ne mislim da su to ovozemaljska bogatstva, iako deluje kao da jesu, jer daju legitimnost u članstvu ovozemaljske zajednice.
