A da ne pominjemo sindrom “ishabanosti”. Pre jedno nedelju dana drugarica mi je rekla da je neki lik pokušao da joj priđe recitujući joj “Leto” Jovana Dučića. Meni, koju su nazivali “golubice”, pokušali da uvale loše pesme i ispišu ime u snegu, ta situacija je bila zanimljiva na više načina. Osim hrabrosti, koju ipak treba pohvaliti (mada ne treba zaboraviti da “previše hrabrosti u ludost prelazi”), sve ostalo je smduckalo na trulež. Možda zaista iskreni ljubitelj poezije, mogao je da izabere nekog ko je bio naklonjeniji ženama. Mogao je i da proceni da taktika ne odgovara situaciji. (Recitovanje na uvo u klubu podjednako je romantično koliko i ispijanje vina u toaletu) I mogao je da ne bude deo naslova. Izlizana fora koju je verovatno obrnuo 30 puta dok nije naišao na neku devojku dovoljno ljubaznu da ga ne otera. Preoštro? Nisam pomenula da je, na odgovor devojke da ne zna pesmu, ali da je lepa, rekao: “Obrazuj se.” Najslabija karika lanca lovaca. U tome je suština. Ne ogleda se snaga u broju. Nikada i nije. Ali isto tako ni slabost.
Izbirač možda naiđe na otirač, ali ni “daj šta daš” ne dobija baš lovorike
Svako sa svojim telom radi šta želi, neko kupuje cipele, neko automobile, neko skuplja trofeje, a neko skače iz kreveta u krevet. Neko ko je on ili ona. I, ako već želite da vređate, isterajte i kurvara na videlo. Ili ih izjednačite.
Kurva je kurva.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
