Samo veruj u svoje snove i radi, uspeh će doći je jedna od mnogo mantri koje imamo prilike da pročitamo na internetu i koje imaju za cilj da nas motivišu. Istina je da ništa nije garant uspeha, pa čak ni rad, ni previše rada, jer mnogo toga treba da se potrefi da bi do uspeha došlo. Da, tu spada rad, motivisanost, želja za uspehom, određeni budžet, pravi kontakti, dobra ideja i sreća. I to je sasvim u redu, jer do uspeha ne može stići svako, niti treba, i u redu je da svako ima svoju definiciju uspeha.
No, šta ćemo sa sistemom koji nas ubeđuje da samo treba da radimo i svi naši snovi će biti ostvareni, i samo treba nešto da kupimo, jer nam baš to treba i život će nam biti lakši i srećniji? Dobijamo društvo koje se svodi na novac, na ljude koji rade za novac i koji ga u najčešćem slučaju troše toliko da jedva izdrže mesec do naredne plate. Iako su tako vredno radili, kao što se kaže.
View this post on Instagram
Kapitalizam odgovara samo manjini, ogromnoj manjini. Jedan procenat najbogatijih u SAD ima više bogatstva nego čitava srednja klasa u toj državi, pa čak i više bogatstva od ostatka planete. Takođe, kapitalizam pravi sve veću razliku između bogatih i siromašnih, pogotovo posle pandemije, gde su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Tako je svuda u svetu, srednja klasa gotovo da više ne postoji, izgubila je svoju nekadašnju stabilnost.
Umorna sam od svega toga i volela bih da zaista živimo u svetu u kome je samo rad dovoljan. Imamo takozvane hustlere, koji čitav svoj život posvećuju karijeri, da se gotovo oseća krivica ako ne želiš ta se pridružiš tom vagonu. Imamo romantizaciju prekovremenog rada, što zaista može biti ok ako neko to stvarno želi i radi nešto u šta veruje, ali to ne znači da svako mora tako da živi.
Ono što hoću da kažem je da nisi lenja ako samo želiš da odmaraš, da putuješ, da iskusiš drugačiji život od onoga koji trenutno imaš. Nisi lenja, jer tvoju vrednost ne određuje tvoja produktivnost. Ali, kapitalizam nas je nekako ubedio da je potrebno da neprestano radimo, zarađujemo, ulažemo kako bismo bili vredni kao ljudi, kako bismo nekako dobprinosili društvu.
View this post on Instagram
Ponovo, umorna sam. Umorna sam od čitavog takvog sistema koji nas osuđuje na burnout, na razne mentalne poremećaje koji nastaju usled svog tog stresa. Ako nisi ok, to ne mora da znači da nešto nije u redu sa tobom, nego da nešto nije u redu sa sistemom u kome se nalaziš, a tvoj organizam je samo našao način kako na to da reaguje.
U redu je i ako si umorna i rekla bih da je mnogo ljudi umorno. Da su umorni čitav život, jer su pokušavali nešto da zarade, radeći od 9 do 5, čekajući vikend, pa penziju, a ne mogu da se pohvale nekim postignućima, iako su ceo život u nešto uložili. Sasvim je u redu osećati se loše u sistemu koji zarađuje od toga što se osećamo loše.
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Jovana Petković
