Ako do sada niste imali iskustva u radu sa terapeutom, možete pomisliti ono najlogičnije – zašto bi neko lagao terapeuta? Valjda idete kod terapeuta da rešite neka bitna pitanja i plaćate to, a laganje na terapiji sigurno ne pomaže da postignete rezultate. Može samo da oteža i produži proces.
Pa, statistika pokazuje da preko 90 procenata klijenata praktikuje laganje na terapiji u nekom trenuntku. To je, zapravo, uobičajeno u terapiji i tiče se dinamike odnosa klijenta i terapeuta (potrebno je neko vreme da se uspostavi odnos poverenja), kao i prirode istine. U terapiji, istina je nešto što se vremenom pojavljuje i spoznaje.
U tom smislu, laganje na terapiji može biti nesvesno, može predstavljati iskrivljeno sećanje i interpretaciju nekih događaja, a može biti i u vidu prećutkivanja. Nešto može biti suviše neprijatno da se iznese u trenutku kada se pojavi, ali najveće su šanse da će se opet pojaviti i da će tada biti izrečeno.
Zašto se dešava laganje na terapiji
Stid i strah od osude
Najčešći razlog zašto klijenti lažu svoje terapeute je isti onaj zbog kog lažu bliske osobe – stid i strah od osude. Želite da terapeut ima dobro mišljenje o vama i teško vam je da iznesete nešto zbog čega se stidite ili mislite da je to suviše šokantno i da će vas terapeut osuđivati zbog toga.
Ljudi prećutkuju upotrebu supstanci, kao i seksualna ili romantična iskustva zbog kojih se osećaju loše ili neobične misli koje imaju. Iako su ta ponašanja i razmišljanja deo problema koji žele da reše, laganje na terapiji se odvija automatski, kada nešto ne žele da otkriju.
Čin kretanja na terapiju zahteva veliku hrabrost i može sam po sebi izazvati dosta anksioznosti – otvaranje na terapiji je još teže i zahteva prepuštanje procesu i poverenje u terapeuta, a to se ne dešava odmah.
Ako ste krenuli na terapiju, u vašem je najboljem interesu da budete otvoreni i iskreni, a to je teško kada neke stvari krijete i od sebe. Nije mnogo lakše ni kada ste inače otvorena i iskrena osoba.
Poveravanje zahteva poverenje
U terapiji otkrivate bolna osećanja i sećanja i pokrećete suptilna i osetljiva pitanja. Osnovno pravilo terapije je da govorite šta vam god padne na pamet, ali to je mnogo teže nego što zvuči, naročito ako ste iskusili izdaju i teško vam je da verujete ljudima. Terepeut bi trebalo da bude osoba od poverenja po difoltu, ali on zapravo mora da stekne i zasluži vaše poverenje.
Korisno je da se poverenje u terapiji uspostavi što pre, kako bi se izbeglo laganje na terapiji i usporavanje terapijskog procesa. Ali ulozi su visoki i to se ne dešava tako brzo – potrebno je da osećate da vas terapeut poštuje, da vas ne gura u nešto za šta još niste spremni i da bude otvoren za kritiku. Odnos sa terapeutom često nosi emotivni naboj – možete se diviti terapeutu, možete ga voleti i mrzeti i može vas nervirati, a ova intenzivna osećanja je teško otvoreno izraziti.
Ako osećate nepoverenje, trebalo bi da to kažete terapeutu, da bi se prilagodio vašoj dinamici. Ali ako se to osećanje produžava, laganje na terapiji se ponavlja i tada je najbolje da potražite drugog terapeuta. Istina, kakva god da je, izlazi na videlo samo kroz odnos potpunog poverenja.
Pročitajte i ovo: Ako vam se ne sviđa psihoterapija, promenite psihoterapeuta
Laganje na terapiji i laganje sebe
Često ljudi žele da budu iskreni, ali laganje na terapiji se produžava, jer nisu spremni da prihvate neku istinu o sebi ili o nekom bliskom. Svako ulazi u terapiju sa određenim narativom, a kako terapija napreduje, narativ se menja i počinjete da uviđate neke stvari o sebi drugima, koje nisu ono što ste hteli da vidite. Bolna suočavanja su deo terapeutskog procesa, a kad neko laže sebe, on to čini da bi se zaštitio od bolnih uvida. Terapeutu može biti očigledno nešto što sami od sebe krijete, a kada vas suoči sa tim, možete se pobuniti, osećati otpor i misliti da vas terapeut osuđuje. Ali, bolna suočavanja su oslobađajuća. Kada na terapiji otkrijete i shvatite da ste lagali sebe, aktivnije se uključujete u proces i postajete svesniji sebe. Kako svesnost raste, pojačava se vaša radoznalost u odnosu na sopstvene psihičke procese i rad postaje lakši. Kad prođe period u kome odlazite na terapiju teška srca, misleći o tome sa kakvim ćete se sada demonima sresti, počinjete period u kome odlazite na terapiju željni da isterate sve demone iz mračnih ćoškova svog uma – laganje na terapiji prestaje, kada prestanete da lažete sebe i da se stidite svojih postupaka, misli i osećanja, odnosno, kada iskreno govorite o tome, iako se stidite.
Neuviđanje povezanosti
Laganje na terapiji prećutkivanjem, dešava se kada klijent ne povezuje neke uticaje (i traume) sa svojim ponašanjem. Na primer, neko ko dolazi na terapiju jer ne uspeva da ostvari posvećenu vezu zbog straha od bliskosti i nepoverenja, može prećutati da ima oca alkoholičara, ili labilnu i emocionalno nedostupnu majku, jer jednostavno ne vidi da je to povezano sa njegovim problemima. To nije, samo po sebi laganje na terapiji, već nemogućnost povezivanja bitnih tačaka u životu – za nekoga, to mogu biti činjenice koje su u njegovoj svesti odvojene jedne od drugih.
Laganje na terapiji i efikasnost terapije
Istina nije crno-bela i u svačijem životu postoje stvari sa kojima nije povezan, ili koje odvaja kao nevažne, ili koje izazivaju stid, neprijatnost i anksioznost. Neke stvari nikada nikome nismo priznali – čak ni sebi, a kamoli terapeutu.
Ako ste svesni da postoji nešto što ne otkrivate, bolje je da kažete terapeutu da nešto (još uvek) niste spremni da mu kažete, jer mu tako omogućavate da proceni i odmeri svoj pristup i da vas na kraju dovede dotle da možete da se poverite. Na taj način, terapeutski proces se odvija produktivno i možete da primetite poboljšanje.
Međutim, ako ne uspevate da ostvarite nivo poverenja na kome možete da kažete da o nečemu ne želite da pričate, laganje na terapiji se nastavlja i vreme koje provodite sa terapeutom je neproduktivno. Tu se verovatno radi o kompatibilnosti sa terapeutom, ili o terapeutskom metodu koji vam ne odgovara i tada treba da potražite drugog terapeuta i isprobate neki drugačiji terapeutski pristup.
Pročitajte i ovo: Šta smete da poverite terapeutu
Naslovna fotografija: Unsplash/Nik
Brankica Milošević
