Tekst koji sledi ni na koji način ne pretenduje da bude naučno štivo. Premda će on imati taj ton, uzmite ga zdravo za gotovo. Saveti u ovom tekstu vas neće mnogo koštati, a možda vam i pomognu. A ukoliko vam i ne pomognu, možda vas podstaknu da potražite inovativne načine da se izvučete iz depresije. Ipak, ljudi jesu različiti i svako od nas se na svoj sopstveni način nosi sa mukom.
Pre svega, želim da pojasnim pojam istaknut u naslovu – lanac mazohizma. Definicija pojma nije naučno utemeljena, verovatno je ne možete naći u udžbenicima psihologije (izvinjavam se ako nešto slično ovome postoji, nisam plagijatorisao) i doneta je isključivo na osnovu dugogodišnjeg posmatranja ljudi i poznavanja procesa koji se odvijaju u njihovim glavama. Najveću težinu u definisanju pojma igraju samoprocena, samokritika i samodefinicija, koje je autor sproveo nad sobom i koju vam zdušno preporučuje.
Lanac mazohizma je pre svega fiktivni, imaginarni lanac, koji slobodno možete da predstavite sebi kao fizčki lanac koji vam, umesto na nogama ili rukama, stoji na duši (ili na psihi, ukoliko u duše ne verujete). Taj lanac, tako učauren u vama, sastoji se iz raznih karika. Svaka karika predstavlja jedan neuspeh u vašem životu (ili veliki, ili neki neuspeh koji ste vi preko svake mere naduvali), sledeća predstavlja neki promašaj, opet sledeća neku vašu kontinuirano samoplasiranu negativnu definiciju sebe, istinitu ili ne (debeo/la sam, ružan/na sam, glup/a sam, itd). Kako život protiče, neminovno nam se javljaju ovakve misli, koje kod nekih ljudi – povezane sa kontinuiranim pesimizmom, nedostatkom volje, ili prosto umorom od borbe – razvija lanac mazohizma.
Šta lanac mazohizma radi? Pre svega, on vam naizgled pomaže. Prvi put kad se u svojoj glavi pomirite sa nekom činjenicom i pokušate to da kompenzujete nečim drugim – znajte da se dotični ukorenio u vašoj glavi/duši, i da nema nameru da mrda.
Primer: “Jao, nema šanse da smršam baš toliko, al’ nema veze, sa ovom kilažom imam lepe grudi i zadnjicu, pa mi ni ne treba”. Šta je loše u ovom primeru? Loše je što, ako vi želite nešto – a ispunjavanje toga ne predstavlja bol ili uvredu za drugo ljudsko biće – ništa na svetu vas ne može i ne treba sprečiti da to preduzmete. Niko ne može da vam kaže (kao recimo devojci iz ovog primera) da ne možete da imate i jare i pare. Možete. Itekako.
Kompenzacija je način da se lanac mazohizma kao parazit učvrsti u vama. Zatim on polako pušta pipke. Svaka negativna situacija koja vam se dalje desi u životu, vrlo lako se dodaje na lanac i samo ga očrvšćuje. Stoga je veoma važno da budete optimisti. Jer to je nešto što lanac najvise prezire. Optimizam ga efikasno uništava.
Sledeći korak koji lanac preuzima jeste jednostavan – preuzimanje kontrole nad svakim aspektom vašeg života. Lanac ne poznaje granice, on će ići dalje, sve dok vas ne kontroliše u potpunosti. Znate one osobe koje nikako ne mogu da budu srećne? Šta god da im se desi, one nalaze primedbu, sve im smeta? To su osobe kod kojih je lanac neslućeno uznapredovao, i pokušava da kontroliše svaki aspekt života. Sve što se ne uklapa u dotadašnje iskustvo osobe kod koje je lanac jak se sumnjiči, pogotovo ukoliko je pozitivno. Jer, čuli ste sigurno te osobe kako zloslute da se njima nikad ništa lepo nije desilo, pa ni ovo ne može da bude dobro? Ne zamerite im. Pomozite im.
Kad Lanac preuzme kontrolu, nastupa depresija. Ne kažem da depresija nastupa samo zbog lanca, ali ona svakako jeste njegov nusprodukt, i to zdrav. Pitate se, verovatno, kako to depresija može biti zdrava. Vrlo jednostavno – organizam ima razvijen sistem da “alarmira” svest da sa vama nešto nije u redu. Depresija je mentalni uzvik, upozorenje. Krik, može se slobodno malo dramatičnije reći. Osobe koje su depresive treba da razumeju da njihovo stanje jeste bolest, ali bolest koja jasno i glasno govori gde se nalazi. Lek je doduše, individualan. Svako od nas nosi svoj krst.
Objasnio sam vam zašto je Lanac mazohizma lanac. Sad ću da pokušam da vam pojasnim zašto je mazohizam drugi, sastavni deo tog lanca.
Lanac ima moć da, posle svega, ubedi dotičnu osobu da mu/joj i ipak nije toliko loše. Kao Stokholski sindrom, osoba se veže za nešto što pogrešno smatra delom svoje ličnosti. To je podjednako naivno kao da verujete da je kancer nerazdvojni deo tela ili nešto što vam se desilo jer ste to zaslužili. Vešto izbegavajući rizike koji donose i lepo i ružno, osoba se odriče potencijala da mu/joj se dogodi nešto ružno. Život bez uzbudjenja, preteranog nerviranja, prevelikih problema – to je nešto čemu svi težimo, zar ne? To lanac i nudi, samo cena je vaša radost, spremnost za borbu, htenje ka većem, bržem, boljem, napredovanjem! Mala cena, reći će neko. Prevelika – kažem ja.
Lanac je vrlo jednostavan, i jednostavno ga je prepoznati, ali ga nije jednostavno pobediti. Kao i svaki drugi lanac, puca tamo gde je najtanji i kada krene da puca – puca kao brana, nezaustavljivo. Stoga je sustina: prepoznati neprijatelja.
Ozbiljno, bez samoosuđivanja, stavite na papir Lanac mazohizma. Nacrtajte ga. Kad ga nacrtate, napišite na svakoj karici šta mislite da svaka predstavlja. Podsetite se svojh najgorih uspomena, samoprezira, najgorih sećanja i razmislite dobro da li vam one predstavljalju karike u lancu. Ukoliko jeste tako, nazovite svaku kariku određenim imenom ili simbolom.
Sledeći potez je jednostavan. Nađite kariku koja je “najslabija”, onu za koju mislite da možete najlakše da promenite. I napadnite je. Svim silama, bez odmora, bez prestanka. Činiće vam se teškim, činiće vam se nemogućim, ali krucijalno je da ne pokleknete.
A evo i nekoliko saveta kako da izdržite:
Svako jutro dajte sebi obećanje: danas ću sebi da ugodim na tri različita načina. To može biti bilo šta, i najbolje bi bilo da budu sitnice. Nekoliko minuta razgovora sa osobom koja vas dobro nasmeje, omiljena čokoladica koju niste dugo jeli, kafa sa prijateljem/prijateljicom posle sto godina. Ukoliko se osvrnete oko sebe, videćete da svakog dana propustite ne tri, već sto prilika da sebi ulepšate dan malim stvarima. Stoga nemojte: a) to više da radite i b) da se ograničavate ili predefinišete kako ćete se usrećiti. Dajte punu slobodu slučaju. Nećete se pokajati.
Pred spavanje, najmanje petnaest minuta razmišljajte o tri lepe stvari koje ste danas uradili za sebe.
Nema ništa lepše nego zaspati sa osmehom, a ovaj mali trik će vam u ovome pomoći. Priuštite sebi to jeftino, kvalitetno i ničim ograničeno zadovoljstvo da se sa smeskom okrećete u krevetu, ne razmišljajući šta ćete spremati, obući, itd. već razmišljajući o lepim stvarima koje ste priuštili sebi, pitajući se šta li vam sutra život donosi. Nije on uvek tolika prostitutka.
Smejte se. Mnogo, često, glasno.
Bez prestanka tražite načine da se razveselite. Smeh je zdrav na milion i jedan način i sama potraga za njim nas uveseljava, a podsetite se samo koliko ste puta naišli na smeh tamo gde ga nista očekivali, i kako vas je usrećio. Ovaj savet podrazumeva pre svega da svaku moguću situaciju – koja je naravno socijalno prikladna – posmatrate sa vesele i smešne strane. Pre svega, situacije u kojima se vi nalazite, ili koje su se vama desile. Ukoliko to primenjujete, vrlo brzo ćete primetiti razliku.
Lanac je jak i boriće se – u to ne sumnjajte. Ali budite svesni jedne stvari. Vi ste Vi, i samo Vi odlučujete o svom životu. A dok imamo (i treba da imamo) obzira prema mišljenjima nama dragih osoba, nikako ne možemo da dozvolimo da nešto što nam je neprijatelj kontroliše bilo koji aspekt našeg života.
Nebo nad vama, i moralni zakon u vama neka vam budu granica!
Marko Vidaković – Za prijatelje Prijatelj. Ludi zaljubljenik u istoriju, prijateljstvo i jednu Jelenu. Zavisnik od Coca-Cole, srpstva, i neodgovornosti. Zaluđen za raspravljanje, ispravljanje krivih “Drina”, rado bi se menjao sa Sizifom. Misli da je Sokrat faca, a Platon i Aristotel samo kopipejsteri i hipsteri. I nije mu teško da odbrani svoje stavove.
