Izložba FIVE YEARS zaokružuje petogodišnji rad galerije Laufer (Krunska 42). Na izložbi će biti predstavljeni umetnici: Boogie, Vesna Pavlović, Dragan Bibin, Boris Lukić i Mihael Milunović. Izložba će biti otvorena u četvrtak 19. septembra u 18 sati.
Umetnost nikada nije slučajnost. Ona je rezultat brojnih unapred određenih uslova, pre svega geografskih. Trenutni proces globalizacije umetnosti doprinosi zamagljivanju ove činjenice: umetnici više nemaju, ili ne bi trebalo da imaju mesto porekla. Njihov rad bi trebalo da bude bez granica, bez vidljivog traga odakle potiče. Od njih se traži da govore isključivo o sebi i svojim ličnim problemima. Na taj način nastaje opasnost da se umetnici distanciraju od svoje branše i svog okruženja – dok je celokupna istorija umenosti izgrađena na pretpostavci da umenik, naročito veliki umetnik, retko kada dolazi sâm i ni od kuda.
U Beogradu i Srbiji poreklo umetnika je veoma očigledno. Dvadesetogodišnja, skoro-potpuna izolacija pokazuje i svoju drugu stranu: umetničku scenu, poput kineske devedesetih godina, koja je i dalje izuzetno koherentna i razvija se svojom specifičnom dinamikom. Beogradski i srpski umetnici, bez obzira na medij koji su izabrali da koriste, imaju vidljivo poreklo, oni pričaju priču koja počiva na kolektivnom narativu. Oni su kritički podsetnik o tome da univezalno može biti dosegnuto samo kroz pojedinačno.
“Prošlo je F I V E Y E A R S od kako živim i radim na ovoj umetničkoj sceni. Najpre kao kolekcionar, inicijator izložbi, a potom i kao promoter umetnika i kao galerista. F I V E Y E A R S je prilika da ispričamo šta se dogodilo za ovo vreme, kako se desio razvoj od neformalne umetničke agencije do zvanične galerije poznate umeničkoj publici. Izložba je i pokušaj da se predvidi šta nam predstoji u narednih pet godina, pa i dalje u budućnost, s obzirom na to da umetnici mlađe generacije počinju da osvajaju punu pažnju međunarodne umetničke scene“, govori David Laufer, galerista.
Ambicije za budućnost bile bi besmislene, ukoliko ne bi bile utemeljene na činenici da je imidž Beograda i Srbije značajno unapređen, kako kao regionalnog finansijskog i ekonomskog centra, tako i kao okosnice regionalne umetnosti. Već su se same umetničke galerije u poslednje tri godine razvile poput pečuraka, a Vračar je postao prethodnica ovog pokreta. Veći broj posetilaca, veći broj kupaca i sve više spominjanja u umetničkoj štampi svake godine ukazuje na neizbežan ishod povratka Beograda na svetsku umetničku mapu. Galerija Laufer je poslednjih F I V E Y E A R S učestvovala i u izveznoj meri doprinela formiranju ovog pokreta.
“Ova izložba ne predstavlja sopstveno tapšanje po ramenu, već podsećanje i podsticaj umetnicama, posetiocima i kupcima da cene svoj kolektivni identitet, da ga budu svesniji, kako njegove moći, tako i njegovih mana”, kaže David.
