Kosmos ne podržava laž. Ne zato što je na strani “dobrih momaka” ili zato što pravi razliku između dobra i zla, nego zato što podržava ono što jeste. A ono što jeste je istina. Kad nešto nije istina, onda ono nije, pretvara se u svoju negaciju i ne dobija tu podršku.
Obmanjivači najviše obmanjuju sami sebe – jer, neko vreme obmane im prolaze, njihove metode manipulacije i laganja izgledaju delotvorno i oni prestaju da strahuju od razotkrivanja, postaju arogantni u svom uverenju da sve mogu da srede na lakši način.
Ono što prevaranti rade, zapravo je najštetnije za njih same – zaobilaze odgovornost za sopstveni rast i razvoj, za svoju svest i savest i biraju laški put. Ali oni precenjuju svoje sposobnosti – ili uopšte ne razmišljaju o tome koliko dugo će biti sposobni da održavaju privide, koji se gomilaju u svim aspektima života. Ne pomišljaju da će podleći sopstvenim slabostima i demonima i da neće moći da pobegnu od istine trajno, osim u ludilo.
Za to vreme, istina radi polako, na svoj, teži način. Kroz one koji su izloženi obmani i manipulaciji. Njima se “otvaraju oči”, pokreće im se intuicija, počinju da razotkrivaju laž i da sve češće vide nečije pravo lice, iza njegove maske. I na kraju, oni odlaze, jer više ne žele da budu povezani sa nekim ko nije u stanju da bude iskren, otvoren, ranjiv. Prepoznjate se?
Pa, reći ću vam i ovo – pre nego što ste otišli, možda ste uložili godine i decenije svog života da pomognete manipulatoru i obmanjivaču da se suoči sa svojim mrakom i sa potrebom da se okrene svetlu – i niste uspeli. Osećali ste se poraženo, žalili ste što niste mogli ništa da učinite i pitali se, da li ste ipak mogli, da ste se više potrudili. Duša zna da nije bilo do vas, ali srcu treba mnogo više vremena da se povuče, da prihvati uzaludnost i da shvati njenu svrhu.
Ne treba da vam bude žao manipulatora i lažova koga niste uspeli da privedete istini. Zadržite se na sopstvenom terenu žaljenja – neka vam bude žao što vi niste uspeli, a ne njega, koji se nije dao. Na taj način delite odgovornost ravnopravno – vi ne možete biti odgovorni za drugog, već samo za sebe. Njegova je odgovornost to što nije smogao hrabrosti, pameti i ljubavi da se suoči sa svojim demonima i da reši da ih se oslobodi. Nije hteo da vodi svoje unutrašnje borbe, nije želeo samospoznaju, ni istinu. Doneo je svoje odluke. Izabrao je put koji mu se činio lakšim, put učvršćivanja nestabilnog i bolesnog ega, umesto puta isceljenja i ujedinjenja srca i duše.
