Uglavnom lažem u vezi bivših devojaka. Nikada neću reći da sam ih promenio dosta. (Marko, 19 godina)
Kad ispaljujem taj sastanak par puta pa se napokon vidimo lažem da sam imao neke “ozbiljne” obaveze, a u stvari me je mrzelo. Ako mi se ne dopadne nešto kažem da moram negde hitno i da ću se javiti, bilo je situacija da se i ne javim uopšte. (Milan, 21 godina)
Ja lažem za ime, mrzim ga. (Miroslav, 27 godina)
Ponekad, napominjem ponekad, slažem na prvom sastanku da imam mlađu sestru koja ima sedam-osam godina i kako je ja, kao dobar bata, vodim često u Mek, kupujem joj poklone. I devojke budu u fazonu: “Jao, kako si ti dobar, pažljiv, ma super si…” To sam primenio par puta i mogu reći da sam dobijao plus od devojaka kojima sam to pričao! (Branislav, 24 godine)
Slažem da bih izbegao neku neprijatnost. (Aleksandar, 28 godina)
Nema nekih posebnih laži koje koristim, eventualno ukoliko sastanak ne protiče onako kako bi trebalo, slagaću da se super provodim i na kraju ću reći da je bilo divno i da ćemo se ponovo čuti i videti. Zašto? Ne znam. (Tandabrdžilo, 26)
Recimo da nikada nije nešto veliko i nikada nije isto. U suštini nije ni laž, nego mala modifikacija nečega, neke moje priče, za šta skontam, kada je malo pročitam, da bi je privuklo, ali dobro promišljeno, da mi se ne bi slučajno obilo o glavu, ali to su u suštini sitnice. (Erik, 21 godina)
