Hteli mi to da priznamo ili ne, laži su postale sastavni deo svačijeg života. Slagaćemo dragu osobu da je ne bismo povredili, slagaćemo da bismo izbegli neku neprijatnu situaciju, jednostavno slagaćemo. A zašto lažemo na prvom sastanku, to ćete upravo saznati.
Reći ću ti tajnu
Na prvom sastanku uvek slažem da nikada ne lažem. (Kaća, 24 godine)
Morala sam malo da se prisetim, dugo nisam izašla na prvi sastanak, već sam zaglibila u dugu vezu, ali npr. mislim da sam jednom lagala kako bih mogla da odgledam fudbalsku utakmicu i da mi je to skroz ok sport, ali u stvari ne mogu da ga smislim. To sam uradila verovatno da bi nam se poklopila interesovanja. (Jelena, 21 godina)
Ja sam od samog starta prilično otvorena. Kod mene nema nekog laganja ni na prvom, ni na drugom, ni na bilo kom sastanku, ja sve volim odmah da ispričam i često mi se to obije o glavu. Ali postoji nešto što sam redovno radila kada prvi put idem da se vidim sa nekim dečkom. Dogovorim se sa drugaricom da me posle određenog vremena pozove na mobilni za slučaj da je lik totalni smarač, kako bih imala izgovor da zbrišem. (Jelena, 23 godine)
Možda “ne želim vezu”, a razlog je da iznesem oprečan stav svom stvarnom stavu dok se u realnosti ne skupe činjenice, dela i okolnosti da bih mogla da “priznam” da želim vezu. Nikad na prvom sastanku ne kažem da želim vezu iz straha od ozbiljnosti pojma veza i vezivanje i odbijanja potencijalnog partnera. (Bojana, 26 godina)
Tvoj muzički ukus je skroz ok. Slušam i ja to ponekad. A kod kuće Google i poruka drugarici: “Ma ko to uopšte sluša?” (Irina, 21 godina)
Najiskrenija da budem, ja ne lažem na prvom sastanku. Mislim da zaista nema potrebe za tim. Da bih uopšte izašla sa nekom osobom na sastanak mora me nešto privući kod njega. Znači bez “onog nečeg”, pa makar to bio i samo osmeh/pogled, ne idem na sastanak. Nikad ne lažem, ali pazim šta pričam i na koji način to radim. Smeškam se i više biram reči. Izražavam svoje mišljenje (ako tema o kojoj pričamo to zahteva), bilo da je isto ili čak suprotno od druge strane. Sve to lepo upakujem, onako da delujem umiljatije i slađe. Već posle par reči znam kako da se postavim prema drugoj strani, tako da za sitne laži nekada i nema potrebe. (Ana, 21 godina)
Male bele laži ne mogu nikome da naškode, zar ne? Ne volim da lažem, ali pribegavam ovoj metodi ako shvatim da dečko sa kojim sam na prvom sastanku i nije baš onakav kakav sam očekivala da će biti. (Marijana, 24 godine)
Ne volim da lažem i ne volim ljude koji lažu. U ovo možda neće niko poverovati, ali laži, pa čak i one najmanje i najbezazlenije, jesu laži. Bolje je i ne otići na prvi sastanak ako ste planirali da lažete. (Jelisaveta, 30 godina)
Uglavnom slažem o svojoj kilaži. Ne znam kako, ali na prvom sastanku se uvek dotaknemo teme kilograma, to mi je bolna tačka. (Vanja, 25 godina)
Moje mišljenje je da se i muškarci i žene služe sitnim lažima kako bi se prikazali u što boljem svetlu na prvom sastanku, žele da ostave dobar utisak. Ja tu ne spadam, ali umem da se poslužim istim lukavstvom i kad želim da pobegnem od te osobe, ako mi se ne dopada dovoljno, pa tako na primer slažem hitan poziv da bih otišla sa sastanka ranije. (Tamara, 21 godina)
Ja šeme za prvi sastanak nemam, niti lažem i izmišljam događaje. Jedino što bih eventualno “promenila” je recimo da ga ne znam od ranije, ne sećam ga se ili ga nisam nikad primetila, a znam sve o njemu, to ne bih priznala. (Andrea, 22 godine)
“Nikada ne varam!” Izgovaram ovu rečenicu da bih stavila do znanja drugoj strani da ne volim prevaru. (Branka, 22 godine)
Ne daj da te ove cipele zavaraju, naravno da volim ekstremne sportove! Ja sam spontana. (Kiki, 22 godine)
Najčešće slažem za broj partnera sa kojima sam bila. Ne mora baš da zna. (Anamarija, 19 godina)
Ne znam zašto lažem, ali znam da uvek poričem laž. (Jovana, 20 godina)
Uglavnom slažem nešto u vezi bivšeg dečka. Kad smo se poslednji put videli i čuli. (Nina, 21 godina)
Ponekad kad me pita šta slušam ja lupim njegov omiljeni bend, iako znam jednu pesmu. To je jedino, inače ne lažem. (Nataša, 19 godina)
Najčešće slažem kako znam da spremam kolače. Iako ne znam ni šporet da uključim. (Milena, 19 godina)
Ako kažem da ne lažem, slagaću. Najčešće slažem koje sam godište, jer izgledam mlađe, a volim mlađe momke. (Jelena, 25 godina)
Ne lažem, ali uvek malo lepše upakujem ono što mislim da bi moglo da mi upropasti prvi sastanak. (Marijana, 20 godina)
Marina Milošević je vaspitačica. Devojka koja je duboko u sebi još uvek dete. Ima tri alter-ega. Voli da je kreativna (crta, slika, šije, šminka). Voli svoju ludu mačku, ovisnik je o slatkišima. Obožava tetovaže. Vodi svoj blog “Čovek bez mašte je čovek bez krila”. Ne voli da se smeje… to obožava!
