Zahtevamo pravdu! I istinu! Na šta to liči od malena nas učiti pogrešnim stvarima?! Pa nije ni čudo što se onda ponašamo tako kako se ponašamo i što među muškarcima i ženama vlada haos i konfuzija!
Znate ono – ko se bije taj se voli? Eto već jedne laži! Naučene smo da je dečko zao prema nama zato što mu se dopadamo. Ma da! Hajmo malo logike: ako me neko voli, neće želeti da ja patim, zar ne? Pogrešno je devojčice učiti da spajaju ta dva oprečna osećanja, kasnije će i same težiti razvijanju destruktivne veze. To nije normalno. Ah da, imamo i opravdanje, ono je najbolje od svega: on je zao jer se plaši da otkrije svoja prava osećanja! Da, da…
Da se nadovežem na prethodno, muškarci ne plaču. Nikad? Ili možda ne plaču svaki dan? Na šta se misli? Kako god, nemoguće je da ne plaču. Svi plaču! Pa nisu oni roboti koji nemaju osećanja. I oni se nekada osećaju nemoćno, tužno, povređeno… Možda svoje negativne emocije ispoljavaju na drugačiji način, ali se ponekad i njima otme po koja suza. A tada se mi rastopimo! Ništa romantičnije nego kada muškarac plače!
I on ima emocije!
Ako već živimo u 21. veku, nije na odmet reći da su se neke stvari u društvu promenile. Na primer, više nije obavezno da muškarac bude glava kuće i da samo on zarađuje novac. Istu ulogu može da odigra i žena, hvala na pitanju. Tako da eto još jednog pogrešnog uverenja koje, ipak, mnogi i dalje zagovaraju.
U vezi sa tim, još uvek ima ljudi koji misle da su muškarci najsnažniji i najmoćniji, je l’? E pa, žao mi je, ali to kog pola je neka osoba ne određuje njegovu snagu, moć, sposobnosti i tako dalje. Ako još uvek nije zavladala ravnopravnost, mislim da je vreme.
