Žena je stub porodice
Tradicionalno, to znači da je žena neka vrsta despota ukrštenog sa kamilom. Ona podnosi neverovatne napore, cima, vuče, radi, trpi i onda to naplaćuje neprekidnim prigovaranjem i tretiranjem partnera i članova porodice kao da su neka vrsta parazita ukrštenih sa majmunima. Ona preuzima svu odgovornost za brak i porodicu. Ona ulovi divljeg muškraca i celog života nastoji da ga pripitomi i civilizuje, ona vaspitava decu i ona je kriva ako su deca razmažena ili istraumirana, ona rešava probleme i brine o svemu. Stereotipna uloga žene osmišljena je tako da ženi oduzme svaku individualnu snagu, koja bi je možda odvela niz neku bračnu stranputicu. Ona je časna i ispravna – a to mora debelo da dokaže – i zato ima pravo da svima određuje šta da rade i kako da se ponašaju, jer to je najmanje što mogu da učine za nju. A bukvalno i jeste. Najmanje.
U braku, seks dosadi
Pitanje je da li je ikada i bio naročito uzbudljiv i zadovoljavajući. Možda ta “dosađenost“ oboma služi kao izgovor da se više ne bakću tom sramnom, smešnom i neurednom aktivnošću, koja im oduzima dostojanstvo i svodi ih na životinjski nivo (majmun i kamila, pa baš neprilično). Koliko god mislili da smo savremeni, možda se baš ovde krije patrijarhalni implant, koga ne umemo da se otarasimo. Možda stvarno ne znamo zašto nas seks u braku više ne zanima, jer nam ne pada na pamet da je to zato što imamo potpuno uvrnuta, pogrešna i otrovna ubeđenja o bračnom seksu. Negde smo ubeđeni da je seks za ludovanje dok ne postanete ozbiljni ljudi i da vam, kad preuzmete bračne i roditeljske odgovornosti, više ne priliči da se time bavite. Ako ikada pomišljate da se više ne možete baviti oralnim seksom, jer tim istim ustima posle ljubite decu, to je simptom patrijarhalnog implanta, tempirane bombe koja minira bračni seks.
Izvor fotografija: www.tumbnation.com, thedishh.com
Aleksina Đorđević
