E, ali ja se kao gadim toga. Kao kad te teraju da piješ odvratan čaj, zato što je strašno zdrav. Ste pili nekad čaj od korena Omana? To je jebeno gadno, ali leči one kašljeve što traju i traju i ništa ne pomaže. Ja bih radije da prodrem do suštine, da pronađem razloge, uzroke, motive, da zaronim do dna, da tamo boravim koliko je potrebno i da onda izranjam – ja volim da ide iznutra, da znam da ono što hoću i mogu dolazi iz mene. Ali ja sam zadrta budala u nekim stvrima, kao i vi.
Pošto mi mnogo nije dobro i pošto sam valjda ispucala čuđenje, bes, ogorčenje i kukanje što ne uspevam na svoj način, pošto sam probala prepuštanje i valjanje po dnu i shvatila da ćudumrem ako sebe budem tako ozbiljno shvatala, rešila sam da prihvatim zajebanciju. Mislim, onu što mi kosmos namešta – kaže mi “alo, druga pomoći, ko ono beše priča ljudima da se ne primaju na gluposti?” Tako ćemo? Važi. Evo dozvala sam svoj smisao za dobro zezanje na sopstveni račun, prestajem da dramim. Šta sad da radim? Pa zezaj se, kaže kosmos. A, pa da.
