Dental Milošević: “Lep osmeh stvara pozitivnu sliku o vama!” (INTERVJU)

Zašto je postalo kul da tvoj party autfit zapravo bude – sportski?

#beautycrush: Prirodan, a ujednačen ten i kako ga postići

9 stvari koje bih volela da sam znala pre nego što sam počela da trčim

Pre nego što postigneš savršen #nomakeup makeup look, ovo je potrebno tvojoj koži!

ULTRA BOOST: 4 stvari koje će ti pomoći da nastaviš da trčiš onda kada želiš da odustaneš

Prirodna nega je u modi: Evo kako da oporaviš kožu posle hladne zime!

Najvažnija stvar koju možeš (i treba!) da uradiš za svoju drugaricu

4 razloga zbog kojih je zdravo imati BFF

Želiš da vaše prijateljstvo traje zauvek? Evo šta treba da učiniš!

1/3

Živa legenda. U dve reči, Ieoh Ming (I. M.) Pei, arhitekta kinesko-američkog porekla je zaista to. Legenda, mastermajnd koji stoji iza poznatih čuda savremene arhitekture, koja je prošlog aprila napunila 101 godinu. Njegov dizajn, uključujući i podzemno nadzemnu piramidu u dvorištu Luvra (koja je bila jedna od neželjenijih događaja i većih rasprava koje savremena arhitektura pamti) prepoznatljiv je po istaknutoj geometriji, novoj upotrebi stakla, i spajanju modernističkog stila sa tradicionalnom arhitekturom. Nakon što se 1935. preselio iz Šangaja, Pei je studirao arhitektonsko inženjerstvo na MIT univerzitetu, i dizajn na Harvardu i to pod “palicom” genija Bauhausa Waltera Gropiusa i Marcela Breuera, a 1955. je otvorio svoj biro. Iako je de facto penzionisan od 1990. sarađivao je na mnogo projekata i od tad, kako stvaralački tako i u konsultovanju tima, tako da ni njegova penzija nije penzija u pravom smislu te reči.

Njegov eklektični portfolio uključuje veliki broj ostvarenja za koja možda nisi ni znala da on potpisuje JFK biblioteka i muzej u Bostonu, Hong Kong banka China Tower, istočna zgrada Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu, i upravo zato, jer uvek znamo nedovoljno, pravimo mali omaž i podsećanje na njegove kapitalne radove.

Rock and Roll koncertna hala, Klivlend, Ohajo

U spoljašnjim oblicima, ova građevina je često bila poređena sa gomilom vinil ploča naređanih jedna na drugu koje se vrte na okretnom stočiću. Ima i smisla zašto, kao prvo masivni cilindričan oblik zaista tako i izgleda, a kao drugo, naravno da je muzika paralela kada je ovo sedište nekih od najvećih muzičkih događanja. Celokupan prostor zauzima četiri hektara i podrazumeva galerijski prostor, DJ booths, kafe, radnju i spoljnu terasu, kao i naravno fokalnu tačku zbivanja – koncertnu halu. U svojoj želji da svoj prostor približi izvođačima legendama tog doba, a i današnjice kao što su Nina Simone, John Lennon, Aretha Franklin, Bob Dylan, od kojih su mnogi ovde zaista i nastupali, Pei je objasnio da je imao nameru da ova građevina bude eho, odjek rock’n’rolla – i da je zato svesno koristio arhitektonski jezik koji je smeo i nov, sa idejom da zgrada doprinese dramatičnom, i prepoznatljivom pejzažu Klivlenda.

Editors choice