Život na visokoj nozi: 12 stvari koje su pravi #luxurylifegoals

5 glavnih trendova koje ćemo voleti ovog leta (ali i mnogo duže!)

U trendu je originalan nakit kao izraz individualnosti – evo gde možeš da ga nabaviš!

Sve što treba da znaš o detoksikaciji + primer detoks dijete koja zaista radi!

#musthave aksesoar za leto u stilu Grace Kelly

#weekendescape: Sve što ti je potrebno za romantičan piknik u francuskom stilu

#travelinspo: Nove destinacije koje će tek postati pravi hit!

U susret letovanju: Stvari koje obavezno treba da imaš u koferu

Uvod u leto u Beogradu: Šta ne smeš da propustiš tokom juna i jula

3 frizure za maturu koje možeš napraviti sama!

1/3

Živa legenda. U dve reči, Ieoh Ming (I. M.) Pei, arhitekta kinesko-američkog porekla je zaista to. Legenda, mastermajnd koji stoji iza poznatih čuda savremene arhitekture, koja je prošlog aprila napunila 101 godinu. Njegov dizajn, uključujući i podzemno nadzemnu piramidu u dvorištu Luvra (koja je bila jedna od neželjenijih događaja i većih rasprava koje savremena arhitektura pamti) prepoznatljiv je po istaknutoj geometriji, novoj upotrebi stakla, i spajanju modernističkog stila sa tradicionalnom arhitekturom. Nakon što se 1935. preselio iz Šangaja, Pei je studirao arhitektonsko inženjerstvo na MIT univerzitetu, i dizajn na Harvardu i to pod “palicom” genija Bauhausa Waltera Gropiusa i Marcela Breuera, a 1955. je otvorio svoj biro. Iako je de facto penzionisan od 1990. sarađivao je na mnogo projekata i od tad, kako stvaralački tako i u konsultovanju tima, tako da ni njegova penzija nije penzija u pravom smislu te reči.

Njegov eklektični portfolio uključuje veliki broj ostvarenja za koja možda nisi ni znala da on potpisuje JFK biblioteka i muzej u Bostonu, Hong Kong banka China Tower, istočna zgrada Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu, i upravo zato, jer uvek znamo nedovoljno, pravimo mali omaž i podsećanje na njegove kapitalne radove.

Rock and Roll koncertna hala, Klivlend, Ohajo

U spoljašnjim oblicima, ova građevina je često bila poređena sa gomilom vinil ploča naređanih jedna na drugu koje se vrte na okretnom stočiću. Ima i smisla zašto, kao prvo masivni cilindričan oblik zaista tako i izgleda, a kao drugo, naravno da je muzika paralela kada je ovo sedište nekih od najvećih muzičkih događanja. Celokupan prostor zauzima četiri hektara i podrazumeva galerijski prostor, DJ booths, kafe, radnju i spoljnu terasu, kao i naravno fokalnu tačku zbivanja – koncertnu halu. U svojoj želji da svoj prostor približi izvođačima legendama tog doba, a i današnjice kao što su Nina Simone, John Lennon, Aretha Franklin, Bob Dylan, od kojih su mnogi ovde zaista i nastupali, Pei je objasnio da je imao nameru da ova građevina bude eho, odjek rock’n’rolla – i da je zato svesno koristio arhitektonski jezik koji je smeo i nov, sa idejom da zgrada doprinese dramatičnom, i prepoznatljivom pejzažu Klivlenda.

Editors choice