Tražila sam neki stari album sa fotografijama, a naišla na leksikon iz osnovne škole. Da li se sećate tih svezaka? Bile su ukrašene nalepnicama i sličicama. Palile smo ivice listova i u njima smo ostavljale otiske nakarminisanih usana, ali i prve tragove našeg sazrevanja. Leksikoni su lutali po razredima, skrivali su se u klupama, da bi na kraju bili vraćeni vlasniku.
Tragovi jednog detinjstva ostali su zauvek zabeleženi u leksikonu
Već na prvim stranicama mog leksikona bile su izlepljene slike tadašnjih zvezda koje sam volela. Zbog Drezika (Drasic) iz serije “Nestašne godine” (Heartbreak High) želela sam da probušim obrvu. Omiljeno jelo mi je bilo neko koje do dan-danas nisam probala, ali sam valjda htela da se napravim važna. Tada život nisam mogla da zamislim bez koka-kole i cipiripi krema. Priznala sam da je moj san da se udam za Džonija Depa (Johnny Depp). Pored klasičnih gluposti, poput omiljene boje, filma i horoskopskog znaka, naišla sam i na pitanje: “Šta želiš da budeš kad porasteš?” Bilo je tu raznih odgovora – od balerine i pevačice, do fudbalera i vatrogasca. Ovi odgovori su me podsetili na čuveni Ovidijev (Publius Ovidius Naso) citat: “Koliko malo dečijih snova ostvari odrastao čovek”. Fudbaleri su postali pravnici ili konobari, a balerine su se udale ili su upisale medicinu. Napisala sam da kad porastem želim da budem Ivo Andrić. Da me je Ovidije čuo, verovatno bi napisao: “Teško da neskromne dečije želje, može da ostvari odrastao čovek.”
Uplovila sam u “ljubavni odeljak” i pitanja o simpatijama. Istog trena sam se prisetila jednog dečaka iz sedmog razreda – zbog kog je ovaj leksikon i nastao. Sećam se da je najveći problem bio kako mu doturiti leksikon da se upiše, a uz to otkriti informacije od neverovatnog značaja. Tada u pomoć uskaču najbolje drugarice. Gospodinu je trebalo skoro mesec dana da se upiše i da mi vrati leksikon. Međutim, sa istinom sam odlučila da se suočim kod kuće. Psihički sam se pripremila i otvorila tu prokletu svesku. Upisao se pod rednim brojem 21. Sat vremena sam razmišljala šta li mu taj broj znači i da li je, možda, neka šifra. Prelistala sam strane na kojima su pitanja o datumu rođenja i horoskopu, jer sam takve stvari znala napamet. Na sledećim stranama sam saznala da mu je: omiljeno piće – voda, omiljena glumica – Pamela (Pamela Anderson), i da od muzike sluša – sve.
Zahvaljujući “ljubavnom odeljku” rodile su se detinjaste suicidne ideje. Pitanje: “Da li imaš simpatiju?” i njegov odgovor: “Da” poremetili su mi disanje, i gotovo da sam doživela blaži oblik tahikardije. Isplakala sam jednu turu. Usudila sam se da okrenem sledeću stranu sa pitanjem: “Kako se zove tvoja simpatija?”, na šta je odgovorio: “Neću da ti kažem”. Isplakala sam drugu turu. Okrenula sam i poslednju stranu, na kojoj je bilo ispisano pitanje: “Šta misliš o vlasniku leksikona?” Usledio je poražavajuć odgovor: “Sve najbolje! Dobra drugarica!” Nisam više plakala, tad sam želela da se obesim.
"Kad se popneš na brdašce, stavi ruku na srdašce, pa se seti mene i moje uspomene."
Posle toliko godina, zahvaljujući tom leksikonu, ponovo sam bila u osnovnoj školi. Preživela sam neuzvraćenu ljubav, zbog koje sam imala suicidne ideje. Nisam se udala za Džonija Depa, niti sam postala Andrić. Možda trenutno ne znam kakve frizure imaju fudbaleri i balerine, ali znam da tada niko od nas nije bio svestan koliko je bio srećan i bezbrižan što je dete.
A vi? Da li vi imate simpatiju?
Izvor fotografija: favim.com, flickrl.com, extracafe.rs, forum.krstarica.com, bakinaskrinja.hr, prweb.com, b92.net, blogspot.com, deviantart.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
