Žene su čudna bića i ima nas raznih. Mršavih i visokih, niskih, sa oblinama i bez, zgodnih, mrak zgodnih, lepih i strastvenih… Ova lista može da se nastavi u nedogled, ali srećom, zaustavićemo se na poslednja dva epiteta. Zar to nije jedna žena i čemu sad ova podela?
Ima razlike, a to muškarci i potvrđuju. Na moje pitanje u vezi sa ovom temom, najčešći odgovori bili su: “Lepa je samo lepa, a privlačna ima “ono nešto””. E, to je ključna stvar o kojoj ćemo danas polemisati.
“Ono što nas na vidljivoj lepoti zadivljuje uvek je samo ono – nevidljivo”
Lepota, to je ono prirodno, dar od Boga, a Dučić kaže: “Najveća ženina nesreća, to je kad počne verovati da njena lepota propada”.
Da je u pravu, jeste. Prirodna lepota nema veze sa tim šta devojka nosi unutra i ima li strasti i vatre da privuče muškarca. Prirodnoj lepoti se dive, pesme se pišu o dugim, prirodnim trepavicama, rumen jagodicama i usnama vrelim kao žar.
Mada naša tema malo skreće sa puta kada se u ovu igru uključe i privlačne devojke. One možda nisu najlepše na svetu, nemaju anđeosko lice i pogled koji osvaja, ali su prokleto primamljive.
