Ah, kakva se prašina digla! Prvo nisam mogla da verujem, kad sam čula da je neki lik podneo krivičnu prijavu protiv Josipe Lisac, jer je nacionalnu himnu pevala “izrugljivim tonovima”, ali sam se ubrzo setila u kakvom svetu živimo i poverovala. Veliki patriota, protiv najekstravagantnije jugoslovenske dive. Smejurija. Ali onda sam se setila Milana Kundere i njegovog romana “Šala” koji govori o tome kako je umetnik nagrabusio u hiperpatriotskom režimu, jer niko nije bio sposoban da shvati paradoks i apsurd, te stubove ciničnog humora, jedine platforme koja preostaje eliti (intelektualcima i umetnicima), nad blatom osrednjosti i prosečnosti.
Kada su je pitali da prokomentariše slučaj, Josipa je samo rekla “mrak”. Verovatno ni ona ne može da veruje, iako zna gde živi.
Da li ste čuli himnu? Morate ceniti suptilnost sa kojom je montiran spot, koji razotkriva zanimljive izraze lica hrvatskih državnika, tokom Josipinog performansa. Bilo je osmeha, poluosmeha, mnogo treptanja i mnogo kamenih faca mutnih pogleda – izgleda da cela VIP postavka pojma nije imala šta ju je snašlo. Zamislite, Hrvatskom upravljaju ljudi koji su čuli da je Josipa mnogo kul i mislili da je to stvar prestiža da angažuju najkul umetnicu sa svojih prostora da im pjeva lijepu našu. Ali, lepa naša je to uradila baš onako kako bi ona to uradila, samo što ovi nisu mogli ni da zamisle kako bi ona to uradila, jer je verovatno nikad nisu čuli. Ili su bili toliko arogantni da su verovali da oni njoj čine čast što je angažuju da peva na tako važnom događaju, pa su mislili da će diva poštovati podrazumevane okvire prosečnosti i osrednjosti.
