Sad, ako lepotu stavimo u isti kontekst – a zašto ne bismo, kad je oduvek inspiracija umetnosti – onda imamo lepoticu u istoj poziciji kao što je i umetnik. Ona se možda školuje, sposobna je i ume nešto da radi, ali zašto bi zapostavljala svoj najveći dar, svoj glavni talenat – da bude lepa i da uzima ono što se lepoti nudi – pažnja, divljenje, uvažavanje, nežnost.
Ako lepotica traži bogtaša, ne mora da znači da spada u onaj kliše – plastična, sisata, tupava, nepismena, sponzoruša. Ima mnogo lepotica koje su divne žene, tople, plemenite, brižne, verne, pametne, vredne, uspešne i poštovane zbog svega što jesu.
Ali muškarci reaguju na ono što vide. Ako gledaju u direktorku uspešnog preduzeća, koja je lepa kao glumica, oni gledaju u lepu ženu, a ne u uspešnu direktorku. I dive se njenoj lepoti, a ne njenom uspehu.
Lepotica ima baš ono što muškarac pre svega primećuje, što ga prvo privuče i čemu se uvek divi.
