Brutalistički pokret u arhitekturi započeo je četrdesetih godina prošlog veka, a sedamdesetih je postao značajan i zapažen – iz Evrope je počeo da osvaja svetsku scenu. Lako je razumeti – između reči beton i brutalno, može da stoji znak jednakosti, a ne morate ni da se bavite dedukcijom da biste došli do žargona s početka 21. veka, kada je “brutalno” među mladima zamenilo “super”. Naravno, “super” nikada nije nestala iz rečnika, ali svi pojmovi koji su povremeno bivali više u trendu – brutalno, ultimativno, dominantno, ekstra – govore o tome kako je nešto posebno, izvrsno, fascinantno i kul (još jedan pojam koji nikada neće izaći iz mode). Dakle, brutalizam u arhitekturi govori o fascinaciji, o monumentalnoj lepoti, o utisku strahopoštovanja koji ostavlja na posmatrača i o ideji brutalista o pokoravanju betona i isticanju njegove čvrste i masivne sive linije u totalnom kontrastu sa mekom, eteričnom i zelenom prirodom.
Brutalizam je podelio mišljenja svuda u svetu, a brutalističke spomenike arhitekture u Melburnu australijanci doživljavaju baš tako – kao podsećanje na doba evolucije društva i vreme uverenja da se identitet zajednice može izraziti kroz upečatljivost arhitekture i u samouverenosti javnih građevina pronaći inspiraciju.
Komentarišući relevantnost brutalizma u Australiji, zemlji čije je arhitektonsko nasleđe takoreći u povoju, zamenica predsednika Nacionalnog fonda Australije, dr Ursula de Jong, opisala je brutalizam kao neverovatan stav, kao mišićnu arhitekturu, koja prosto objavljuje svetu “tu sam, evo me…”
U Betonskoj mapi Melburna, najnovijoj ponudi londonskog izdavača arhitektonskih mapa, Blue Crow Media, predstavljen je impresivan portfolio betonskih građevina iz 20. veka. Melburn je urbanizovan na taj način – od prvih betonskih zgrada za stanovanje u Standhill-u iz 1950. godine, bloka dvorišnih kancelarija za Katoličku nadbiskupiju, do Victorian Arts centra i proširenja čuvenog gradskog terena za kriket, izbor od 50 arhitektonskih projekata pokazuje da je Melburn grad posvećen prihvatanju svoje urbanosti kroz beton. Brutalno!