Čini se da su simptomi zimske i letnje depresije različiti. U oba slučaja prisutno je tužno raspoloženje i smanjen osećaj zadovoljstva, ali pacijenti sa zimskom depresijom imaju tendenciju da previše spavaju, prejedaju se i osećaju se tromo, dok su letnji simptomi u mnogo čemu suprotni: prisutno je smanjenje apetita (koje može dovesti do gubitka kilograma) i nesanica.
Znaci koji mogu ukazati na mogućnost da imate letnju depresiju uključuju loše raspoloženje veći deo dana, nizak nivo energije, manjak motivacije, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima ste uobičajeno uživali, poteškoće u koncentraciji i manjak fokusa, osećaj beznadežnosti i bezvrednosti, uznemirenost i anksioznost, primetio je Nacionalni institut za mentalno zdravlje.
Ovi različiti faktori mogu objasniti mešane simptome koji osećaju ljudi sa letnjom depresijom; toplota i vlaga su neprijatne, dok se svetlost letnjeg sunca može aktivirati na negativan način.
Letnja verzija je heterogenija i raznovrsnija po prirodi, što je takođe otežavalo proučavanje istraživačima. U poređenju sa zimskom (koja prema istraživanjima pogađa oko 5% Amerikanaca), nije bilo velikog broja značajnih studija o letnjem afektivnom poremećaju, uprkos tome što ga je Rosenthal sa kolegama opisao pre više decenija.
Letnja depresija takođe beleži viši stepen uznemirenosti i stres je učestaliji od letargičnosti koja je karakteristična za zimski period. Više temperature su povezane i sa većim stopama samoubistava u Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku, kao i sa povećanom upotrebom reči koje su označene kao depresivne u objavama na društvenim mrežama.
Koliko je ovo česta pojava?
U jednoj studiji u Danskoj sa 2.819 ispitanika – oko 0,1% je ispunilo kriterijume za sezonski, letnji afektivni poremećaj. Laički pristup psihologiji kao nauci i stereotipno posmatranje mentalnih bolesti kroz prizmu ličnih uverenja često dovodi do štetnih komentara okoline kada neko ima simptome. Često naši najbliži ljudi, koji nemaju lošu nameru, govore da su naši problemi umišljeni ili postavljaju pitanja poput: “Zašto samo ne nađete hobi, možda vam je dosadno?”
“Priznajte da nije sve u vašoj glavi”, rekla je Kelly Rohan, profesorka psiholoških nauka na Univerzitetu Vermont, u odgovoru na ovu vrstu komentara.
Prisutnost polena je veći na proleće i leto, što takođe može doprineti stopi letnje depresije. Studija iz 2019. godine, koja je uključivala 1.306 Amiša starog reda, otkrila je da postoji podudarnost između dana sa visokim sadržajem polena i lošim raspoloženjem kod onih koji su se generalno osećali utučeno tokom leta. Alergije izazivaju odgovor imunog sistema i zapaljenske procese koji mogu doprineti depresiji; studije su pronašle dokaze da su alergije povezane sa većim izgledima za depresiju.
Svakodnevno rashlađivanje može biti od pomoći, iako još uvek nije bilo kliničkih ispitivanja koja testiraju ovu metodu. Rosenthal i njegove kolege preporučili su pacijentima sa letnjom depresijom da se tuširaju mlakom ili hladnom vodom i ostanu u klimatizovanim prostorima. Činilo se da je ova intuitivna intervencija u pojedinim slučajevima ublažila simptome njihovih pacijenata.
Međutim, ova metoda je trajala samo dok su pacijenti bili u svežem i rashlađenom prostoru, ali zato, kada su se ispit napolje na letnju vrućinu, efekat kao da je ispario.
Kod zimske depresije, klinička ispitivanja su pokazala da je svetlosna terapija bila efikasna sa relativno malo neželjenih efekata. Rosenthal je naveo da svetlosna terapija ima trajniji efekat u odnosu na metode kojima se tretirala letnja depresija. Efekat je u proseku trajao nekoliko dana, dok rashladni tretman za letnju depresiju „nije imao istu inerciju ili istrajnost koju smo uočili kod svetlosne terapije u tretiranju zimske depresije“.
Na koji način možete pomoći sebi ukoliko osećate neke od simptoma?
Identifikujte probleme koji vas muče: neki od učestalih okidača mogu biti vezani za probleme sa finansijama, velike vrućine, porodične nesuglasice, preopterećenost brigom o deci, kao i negativan stav prema telu (nesigurnost uglavnom zbog viška ili manjka kilograma).
Važno je da svoj san postavite kao prioritet: ležite na vreme i trudite se da ne pravite velike oscilacije kada je raspored spavanja u pitanju. Odlazite na počinak svake noći u slično vreme i budite se u slično jutarnje vreme.
Odredite svoju rutinu i držite je se: verovali ili ne, studije su pokazale da poštovanje rutine pomaže u suzbijanju negativnih osećanja.
Dozvolite sebi da osetite svoje emocije i makar 10 minuta dnevno provedite sami: potrudite se da u tim trenucima ostavite svoje obaveze po strani i živite u trenutku.
Napravite listu svojih vrednosti i interesovanja: prepoznavanje svojih životnih principa i uverenja i njihovo zapisivanje na papir može produbiti vaš osećaj ličnog identiteta. Takođe, razmislite o svojim interesovanjima i hobijima i pokušajte da se prisetite šta volite da radite i u čemu ste dobri.
Izbegnite zamke u koje možete upasti tokom depresivnog raspoloženja: jedite kada ste gladni, a ne kada ste nervozni ili vam je dosadno, ograničite igranje video-igara i potrudite se da smanjite vreme provedeno za telefonom ili računarom. Takođe, izbegavajte prekomeran šoping onlajn i u radnjama, opsesivno gledanje pornografije, kockanje, alkohol i psihoaktivne supstance i uzimanje lekova na svoju ruku.
Ako primećujete da se leti osećate posebno loše i da simptomi ne prolaze, važno je da to osvestite i potražite medicinsku pomoć.
Pročitajte i ovo: 4 načina na koje kretanje poboljšava vaše mentalno zdravlje
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Milica Nešić
