Kad pomislimo na letnji odmor, zapravo mislimo o odlasku na more, ili o turističkom putovanju u inostranstvo – letnji odmor je prilika da putujemo, obiđemo, vidimo i doživimo nova mesta, ili provedemo izvesno vreme u mestima koja volimo i u kojima možemo boraviti samo leti.
Putovanje je prilika za bekstvo iz svakodnevice, optimalno provođenje zasluženog slobodnog vremena, opuštanje i jačanje mentalnog zdravlja, širenja vidika i avanturu. Da malo „mrdnemo odavde“ gde god se nalazili i gde god išli, za promenu.
Osećamo da moramo negde otići na odmor, da bismo mogli da kažemo (sebi i drugima) da smo bili na odmoru (i da priložimo fotografije da to i dokažemo).
I tako uzmemo najveći broj dana godišnjeg odmora i odemo negde, trudeći se da obiđemo što više mesta i upijemo što više utisaka. Vratimo se smršali i pocrneli, sa nešto suvenira i nekoliko novih (egzotičnih) komada garderobe, gomilom fotografija i veša za pranje. Imamo dan-dva da to sve operemo i osušimo i vratimo se u radni režim svakodnevice. A osećamo da smo umorni do kostiju. Treba nam odmor, posle odmora. Divno smo se proveli, ali uopšte se nismo odmorili. Letnji odmor je, realno, vrlo naporan, iako promena sama po sebi donosi osveženje.
Odsustvo sa posla i slobodno vreme sami po sebi su oslobađajući i rasterećujući – ali podmlađujuće prednosti odmora, koje uključuju dublje razmišljanje i procenu nivoa zadovoljstva svojim životom, nisu rezervisane za udaljene destinacije. Osim ako fizička udaljenost nije jedini način da vas ne cimaju zbog nečeg što je hitno iskrslo na poslu. Putovanja, naravno, mogu biti emocionalno transformišuća i pružiti nam perspektivu koja često nedostaje u svakodnevnom životu. Ne morate doživeti prosvetljenje, ali promena lokacije i izlazak iz svakodnevne rutine predstavlja izazov za različite emocije. U tom smislu, letnji odmor koji podrazumeva putovanje jeste značajno i dragoceno iskustvo.
Znate, ima ljudi koji ne idu na letnji odmor. Dok se svi u firmi smenjuju sa odmorima, oni celog leta rade i uzimaju odmor zimi, jer se porodica okuplja oko novogodišnjih praznika. Ili uzimaju samo po nekoliko dana odmora nekoliko puta godišnje, jer im tako odgovara, jer obavljaju veliko spremanje ili krečenje, ili odlaze u posetu članovima porodice u drugim gradovima, ili prosto osećaju da im je potreban produženi vikend tokom kog neće raditi ništa i neće ići nikud. Ima ljudi koji svakodnevno sebi obezbeđuju različite vrste kratkog odmora – šetnja, gledanje serija i filmova, čitanje, poseta prijatelju, leškarenje. Oni nemaju osećaj da gube vreme kad nisu produktivni 16 sati dnevno i razlikuju vrstu odmora koji im je potreban da bi „napunili baterije“. I ne čekaju da prođe pola godine da bi otišli na letnji odmor i tamo jurili 200 na sat, da bi maksimalno iskoristili to vreme i vratili se kući umorniji nego što su bili kada su otišli. Oni ne podležu imperativu pakovanja kofera i odlaska svakog leta ne neko novo mesto.
Ali, oni ne čine većinu. Većina ljudi ulaže prevelika očekivanja u letnji odmor, koji treba da im u petnaestak dana nadoknadi sve čega su se tokom godine odricali. I to je deo umora koji doživljavamo na odmoru – jer zapravo ne odlazimo da se odmorimo, nego nastavljamo da jurimo za ciljevima i postignućima, samo na malo drugačiji način.
Pročitajte i ovo: Šta da spakujete za odmor: 10 ultimativnih komada za letnje putovanje
To nije pravilo – ono što različitim ljudima treba da se osećaju dobro takođe je različito. Neko zaista uživa u aktivnom odmoru, koristeći svaku priliku da negde putuje, a kad se nađe na novom mestu, nastoji da ga obiđe i upozna, kao i da poseti sve obližnje zanimljive lokacije. Neko drugi uživa u pasivnom odmoru, birajući što mirnije mesto, u kome nema nikakvog noćnog života, niti naročitih izletničkih tura, već samo mala plaža bez mnogo gužve, na kojoj može da provede ceo dan u hladovini, povremeno se kupajući i sunčajući, čitajući, plutajući u mislima, udišući morske mirise i zvuke i dremajući. Takođe, ono što smatramo odmorom menja se sa godinama i dobija svoje pravo značenje kroz potrebu da se na nekoliko dana oslobodimo svih kućnih poslova, roditeljskih odgovornosti i poslovnih dužnosti.
Za sve nas, dani odmora su dragoceni i svako želi da ih provede na što bolji način. Samo, malo ljudi preispituje te načine i većina prihvata da se na letnji odmor obavezno mora otputovati nekud, ili kupati u moru – to je deo kulture koji se ne preispituje i deo standarda koji se mora potvrditi.
Marketing se oslanja na taj deo i nastavlja da oblikuje vašu težnju za bekstvom, kroz fraze i slogane kao što su „pronađi savršen smeštaj za letnji odmor“ ili „najbolje destinacije za beg od svakodnevice“ koje imaju za cilj da pokrenu vašu motivaciju i utiču na deo mozga zadužen za osećanje nagrade. Možete kompulsivno cele godine planirati letovanje do najsitnijih detalja, istražujući i upoređujući. Određena količina napetosti i uzbuđenja kada planirate putovanje je u redu, ali kada se previše trudite i planiranje odmora postane samo još jedan izvor stresa, znači da anksioznost igra glavnu ulogu. A nje se nećete rešiti odlaskom u luksuzno odmaralište.
Ako nas je nečemu naučila serija The White Lotus, to je da drama ide sa nama i na letnji odmor i da čak i medeni mesec može poći naopako. Tako da, ukoliko očekujete da će zajednički odmor doneti vašoj vezi ono što joj je nedostajalo u svakodnevnom životu, imajte na umu da to nije do okruženja, nego do vas, učesnika i graditelja (sabotera) veze. Čak i najusklađeniji par može različito definisati odmor i opuštanje – ali usklađeni parovi to znaju, pa prave kompromise oko aktivnosti, pasivnosti i destinacija, ili jedno drugo podržavaju u samostalnom odlasku na odmor, koji će provesti u potpunosti onako kako to sami žele.
I na kraju, šta da radite da biste se stvarno odmorili? Samo ono što osećate da vam je potrebno da biste se stvarno odmorili – bilo da je to ležanje na plaži, ili ležanje pod klimom i pred TV-om, rafting ili krstarenje, ili okopavanje baštice i hranjenje pilića kod bake na selu.
Pročitajte i ovo: Koja vrsta odmora vam je najpotrebnija?
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević
