Da li se sećaš kako bilo nam je pre, posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde?
Danas imamo stereotipe u koje se nažalost mnogi uklapaju. Nisu sve mačkice, tigrice, nafurane male, totalno ultra mega giga, znači ono popularne, zle barbike sa srcem od plastike. Ne citiraju pevaljke, na društvenim mrežama im u zagradi ne piše šefica podzemlja i ljubomorne-duše-mogu-da-mi-puše, ne skidaju se ili ne daj Bože da oblače nečiji dres da bi ih neko primetio. Klinke se danas satiru od… učenja, pa i dalje pišu w umesto v, kupuju testove za trudnoću, pevaju mrtve pijane na nekom splavu kako ih je prevario onaj Mijin ženskaroš. Pišem tekst u nadi da ću vam predstaviti Beograđanke, ali one prave. Ne one što za vikend i praznike idu kući.
Predstaviću vam Tatjanu Joksimović. Rođena je u Beogradu, 1992. godine.
Tatjana Joksimović
Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, želi da postane PR za kulturu i medije, što i studira. Razgovarale smo o izlascima, devojkama i devojčicama, ljudima koji je okružuju i vrlinama koje bi trebalo da poseduje bilo koja devojka, bila ona iz Beograda ili nekog drugog grada.
WANNABE MAGAZINE: Koja su ti omiljena mesta za izlaske, izlaziš li u klubove i koliko često?
TATJANA: U klubove izlazim veoma retko, sa izuzecima kada je nekome rođendan ili kada postoji neki poseban razlog za slavlje. Smatram da je sve to precenjeno. Više volim da izađem sa drugaricama na piće u toku dana ili da se prošetam predveče po gradu.
Kakvo je tvoje mišljenje o devojkama koje se smatraju donekle prototipom današnje omladine, mačkice, trigrice i ostale?
Uh, današnje devojke, tj. to su više devojčice. Ne mogu da ih komentarišem objektivno. Ne ostavljaju baš pohvalan utisak na mene svojim načinom oblačenja, govorom, statusima na društvenim mrežama za koje se nadam da u većini slučajeva nisu tačni.
Šta misliš, zbog čega je to tako, odeća, statusi…?
Treba biti svoj, a ne ono što društvo ili bilo ko želi da budete, to je glavni problem danas. Pogrešne vrednosti su na vrhu liste onoga šta treba da uradite da biste bili popularni. Lepota privlači, ali uvek ćete zadržati ljude karakterom i ponašanjem.
Opiši mi profil devojke iz Beograda?
Beograđanka, hm. Ovako, ukratko, takva devojka treba da bude kulturna, načitana, vaspitana, da ume da se ponaša u javnosti, da zna šta želi i da ne bude željna čari velikoga grada.
A muškarac?
Što se tiče jačeg pola nema pravila i mislim da od svakoga možeš sve da očekuješ. Prototip dobrog i lošeg momka ne postoji, tako bih bar rekla. Ali s obzirom na to da sam imala sreće, mogu slobodno reći da sam i više nego zadovoljna.
Koje su to osobine koje bi trebalo da cenimo i posedujemo?
Pre svega iskrenost, smatram da je to najvažnije. Potom poštovanje, upornost, humanost i snalažljivost.
Koji je tvoj moto?
Imam ih više, ali eto izdvojila bih: “Biti ili ne biti. Ja jesam.”
Tatjana je samo jedna od mnogih devojaka koje ovako razmišljaju. Ima nas raznih, različiti smo, što ne mora nužno biti loše, ali se ipak delimo u dve grupe, obrazovane, vaspitane i one druge. U javnosti imamo češće prilike da vidimo one druge, pa evo malo promene, da uzvratimo udarac.
Marina Marinković ne može da zamisli dan bez smeha, sarkazma i prijatelja. Voli Španiju, modu, mamu, poeziju i prozu, dobru organizaciju i Vladu Georgieva. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste. “Don’t get confused between my personality & my attitude. My personality is who I am, my attitude depends on who you are.”
