Ako želiš sa nekim da se upoređuješ i takmičiš, budi sama svoja konkurencija – ono što si danas, svakako pobeđuje ono što si bila u srednjoj školi ili pre samo godina dana.
Nisu ti potrebne neke velike pobede, dovoljni su mali koraci u tvom rastu i razvoju. A njih svakako praviš, jer vreme se ne zaustavlja, niti možeš da kreneš svojim stopama unazad – ideš napred, jer tako je prirodno i jedino moguće.
Pre deset godina si bila stidljiva i povlačila si se, izbegavajući sukobe po svaku cenu. Danas umeš da se zauzmeš za sebe, kada je to potrebno i što je još važnije, da prepoznaš kada je to potrebno i da to uradiš, iako uvek imaš tremu i nije ti baš prijatno da se tako izlažeš. Odlično! To je velika stvar, iako deluje neznatno, u odnosu na nešto što neko drugi radi stalno, sasvim prirodno i spontano – preuzima inicijativu, odlučno poseže za onim što hoće, ne priznaje prepreke. Ali, to je neko drugi. Ti se ne upoređuješ sa njim. Za deset godina ćeš možda biti sasvim pribrana i opuštena, svesna svoje vrednosti, koju ćeš umeti da istakneš tako da nikoga ne gurneš u stranu i ne povrediš – nećeš biti moćna i blistavo uspešna (kao neko drugi), ali bićeš svoja sopstvena heroina, blaga, odmerena i odlučna, u skladu sa svojom prirodom. Kakav divan cilj! Kakva veličanstvena pobeda!
