Sinonim za napetost u filmskoj industriji oduvek je bio – Alfred Hičkok. Prvi je zakoračio u do tada nepoznati svet trilera sa primesama horora, i sve što je tamo pronašao je podelio sa svojom publikom. Nikada nije koristio ljudske slabosti kao što su strah, anksioznost, bes i labilnost zarad jeftinih zapleta. Oduvek je svojim likovima iz podsvesti izvlačio ono najskrivenije i najmračnije i koristio ne samo kao okidač,već kao inspiraciju. I baš zato nikad ne znate da li će vas na kraju mračnog hodnika ili iza ugla neke jezive ulice upravo sačekati vaš najveći strah.
Kao što idete u luna park da biste se vozili na rolerkosteru i osetili nalet adrenalina, tako i izaberete Hičkokov film da biste bili napeti do samog kraja. On je majstor u tome da izmanipuliše osećanjima publike i tako im uvek pruži kulminaciju i rasplet koji nisu očekivali. Zapravo je, ulazeći u psihologiju svoje publike, uspeo uvek da bude korak ispred njih. Njegov najpoznatiji film jeste “Psiho” zbog čuvene kultne scene pod tušem, ali ovo su neki od njegovih filmova koji svaki filmofil mora da pogleda.
Rebeka (1940)
Pre nego što pogledate rimejk koji je pre nekoliko meseci izašao na Netfixu, morate da znate da je original režirao upravo Alfred Hičkok. Ulogu Maksa de Vintera, čoveka koga progoni prošlost, dodelio je jednom od najpoznatijih glumaca iz tog doba, Lorensu Olivijeru. Dok kroz film saznajemo da li ga progoni uspomena na njegovu preminulu suprugu ili on nije sposoban da svoju prošlost kontroliše, mlada, bezimena devojka kojoj je život udahnula Džoan Fontejn, udaje se za njega ne znajući da se udaje i za uspomenu na njegovu mrtvu dragu. Ukoliko vas zanima kako će se bezimena sadašnja supruga izboriti sa njenom prethodnicom po imenu Rebeka, ovaj film pogledajte već danas.
Nazovi M za ubistvo (1954)
Nakon što sazna da njegova supruga ima aferu, Toni smišlja plan kako da je ubije, a da ne bude kriv. Poziva svog starog poznanika i ucenjuje ga da to uradi. Njegovu suprugu glumi upravo Grejs Keli, njegova omiljena glumica i večna inspiracija. Hičkok je čak tražio da za njen stajling bude zadužen on, i zato njena svetla odeća sa početka filma postaje sve tamnija kako dolazi do kulminacije. Iako je film sniman u koloru, pun je senki i silueta koje prate zlokobne likove. Ovaj film vas do samog kraja tera da se pitate da li se zaista može izvući sa ubistvom.
