Ljubav prema partneru se ne dovodi u pitanje. Prevara se obično dešava kad ne želimo da ostavimo partnera, ne želimo ni da ga povredimo i uopšte i ne razmatramo pitanje mogućeg oživljavanja strasti, i kad nam se ukaže prilika da u tajnosti zadovoljimo glad za uzbuđenjem i treperenjem.
Međutim i sa sopstvenim činom se obično suočavamo tek kad više ništa ne možemo da promenimo i popravimo. Proganja nas osećanje krivice, besni smo i tražimo izgovore – bili smo prinuđeni na prevaru, jer nam nešto nedostaje i da je samo partner kao ranije zainteresovan za nas, mi to ne bismo učinili, i kad smo već krenuli tim putem, onda nas više i nije briga. Ovakav vrtlog osećanja uvlači nas u šemu prevare, koja obično biva otkrivena, jer mi sve vreme prizivamo razrešenje – želimo da nas partner otkrije i kazni, da bismo prekinuli začarani krug potrebe za uzbuđenjem i krivice koju osećamo zato što izdajemo partnera.
